Srpsko tržište je obećavajuće za američke investitore

Američke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 20.000 ljudi, dok su ukupne investicije Sjedinjenih Američkih Država u našu zemlju dostigle četiri milijarde dolara. Osim toga, kako je u razgovoru za Srpsku ekonomiju rekao ekonomski ataše ambasade SAD u Srbiji Baron Lobstein, američke kompanije ohrabrene su reformama koje su se dešavale u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina i investitori smatraju da je srpsko tržište veoma obećavajuće. Sve to utiče na poboljšanje ekonomskih odnosa izmedju dve zemlje.

Kakve su ekonomske veze izmedju Sjedinjenih Američkih Država i Srbije?

- Mislim da sada imamo veoma dobre ekonomske odnose, naročito zbog toga što mi podržavamo cilj Srbije, a to su evropske integracije. Iako naši trgovinski, ekonomski i odnosi u vidu investiranja nisu najveći na svetu, nisu najbolji, mi i dalje podržavamo cilj Srbije, a to je učlanjenje u Evropsku uniju. I što se tiče samog učlanjenju Srbije u EU, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su na istom zadatku i one su partneri u tome da je ohrabre u njenom pridruživanju EU.

Koliko ljudi zapošljavaju američke kompanije u Srbiji?

- U Srbiji 20.000 zaposlenih radi za američke kompanije. Ukupne investicije američkih kompanija u Srbiji dostigle su četiri milijarde dolara. Mi smo veoma ponosni na američke investicije u Srbiji i održavamo kontakt sa firmama iz SAD koje ovde posluju preko Američke privredne komore. Naravno, tu smo da im pomognemo ukoliko naidju na neki problem u Srbiji.

Kako ocenjujete poslovnu klimu u našoj zemlji?

- Veoma smo ohrabreni reformama koje su se dešavale u Srbiji u poslednjih nekoliko godina i u suštini, naša Agencija za medjunarodni razvoj USAID radi i blisko saradjuje sa srpskom Vladom kako bi unapredili poslovno okruženje i uveli promene, što se tiče pravnog sistema u Srbiji. Jedan od veoma uspešnih primera te saradnje, dobre saradnje USAID i nas sa srpskom Vladom je organizacija NALED. To je nevladina organizacija, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Jedan od dobrih primera kako je NALED uticao na Vladu Srbije jeste u oblasti izdavanja gradjevinskih dozvola. To je pohvalila i Svetska banka i svom Duing biznis izveštaju za Srbiju. To je samo jedan od primera dobre prakse. Osnivač NALED-a je USAID, to je njihova beba. USAID i dalje finansijski pomaže projekte NALED-a.

Kakvo je mišljenje američkih privrednika koji posluju u našoj zemlji o srpskom tržištu i o Srbiji kao mestu za investiranje?

- Ovo je veoma obećavajuće tržište za američke investitore. Postoji nekoliko razloga za to. Jedan od razloga je taj što je srpska Vlada načinila ovo mesto veoma dobrodošlim za investicije. Znači, ovo je mesto koje voli i prihvata nove investicije. To je je učinjeno kroz reforme koje sam upravo pomenuo. Postoje i podsticaji koje srpska Vlada daje stranim investitorima. Američka Vlada pruža slične vrste podsticaja za investicije kao što daje i srpska vlada. Često se američke države takmiče izmedju sebe u tome koja će da privuče investicije i daju razne vrste podsticaja kao što daje i srpska vlada. Jedan od poslednjih primera je primer kompanije Amazon koja je htela da otvori još jedno, novo sedište. Onda su se američki gradovi takmičili koji će da ponudi bolje podsticaje. Drugi razlog zašto američki investitori vide ovo tržište kao privlačno su niski troškovi proizvodnje, odnosno niski troškovi obavljanja biznisa u Srbiji. Naravno, to se razlikuje od industrije do industrije. Još jedan razlog zbog koga je Srbija privlačna američkim investitorima jeste obrazovana radna snaga. I ja sam se sam se uverio u to. Putujući kroz Srbiju naišao sam na mnogo mladih ljudi koji su veoma obrazovani, odlično govore engleski jezik i žele da rade.

Šta bi Srbija trebalo da učini da privuče velike igrače kao što su Amazon, Pej pal i slične kompanije?

- Nije problem u veličini zemlje, nije problem u tome što Srbija ima samo 6,9 miliona stanovnika, radi se o tome kakva je poslovna klima u zemlji. To je važnije od veličine države. Navešću primer Majkrosofta koji je već ovde i ima svoj razvojni centar u Srbiji. Druga velika američka kompanija je NCR koja u Beogradu ima svoj najveći centar izvan SAD. Kompanija NCR je našla da je Srbija dovoljno privlačna da u njoj otvori svoj centar. Oni iz Srbije rade posao globalno, u celom svetu. Svoje digitalne usluge za ceo svet NCR pruža iz Srbije. Obe kompanije, i Majkrosoft i NCR zapošljavaju ljude koji su se vratili u Srbiju iz drugih država i definitivno želimo da ohrabrimo još zemalja da urade nešto slično. Rudarska kompanija Rio Tinto upravo je završila početna istraživanja u vezi potencijalnog otvaranja rudnika litijuma. Oni se nadaju da će otvoriti rudnik u narednih pet godina. Rio Tinto se nada da oni mogu da obezbede proizvodnju koja će činiti 10 procenata svetske potražnje za ovom komponentom koja je glavni sastojak akumulatora za električna hibridna vozila. To bi moglo da privuče najnaprednije kompanije iz oblasti automobilske industrije koje prave hibridna vozila ili proizcde akumulatore za njih. Upravo je to tip investicija koji mi želimo da ohrabrimo i vidimo da je to definitivno moguće uraditi.

Da li i koliko na investitore utiču medijska prepucavanja u vezi Kosova, Crne Gore, i ta tenzija koja se stvara u medijima?

- Poslovni ljudi, oni koji se nalaze na čelu kompanija, izvršni direktori, investitori kada donose odluke vode računa i o istorijskom pamćenju, i zaista na donošenje odluke može da utiče i atmosfera koja se stvara u medijima. Pomenuli ste Kosovo. Postoji sećanje koje je veoma sveže za sve ljude. Kompanije žele predvidivost, one žele da budu u stanju da predvide šta će se desiti za godinu, pet, za deset na tržištima na kojima se pojavljuju. Znači, njima je predvidivost bitna. I mi mislimo da bi nastavak dijaloga izmedju Beograda i Prištine svakako doprineo tome da se poprave predividivost ovog tržišta i stabilnost. Mislimo i da je dobro da se nastavi dijalog izmedju Beograda i Prištine iz dva razloga: zbog integracija u EU i zbog stabilnosti samog tržišta.

Kako gledate na ideju „mini šengena?

- Mi veoma podržavamo ideju „mini šengena“. Podržavamo svaku inicijativu koja olakšava kretanje ljudi, robe i usluga preko granice, svaku vrstu saradnje i udruživanja. Želimo da vidimo inicijative koje su inkluzivne, koje uključuju sve igrače na Balkanu. Ne želimo da nijedna zemlja bude isključena. Mislimo da se dosta stvari koje sadrži „mini šengen“ poklapaju sa onima koje već postoje u okvru CEFTA sporazuma, ali svaka takva inicijativa je dobrodošla i mi je podržavamo bez obzira na sličnosti, možda i dupliranja.

Pretpostavljam da ste obišli region i koja je razlika izmedju Srbije i okolnih zemalja?

- Stigao sam u Srbiju pre šest meseci i putovao sam kroz region uglavnom iz ličnog zadovoljstva, zbog turizma. Srbija je centralna zemlja ovog regiona, jedna od najvećih. Ali je isto tako i jedna od zemalja koje su najviše kosmopolitske, i zbog toga su privlačne strancima. I to iz istorijskih razloga, jer je Srbija bila srce, ili srž Jugoslavije, njeno jezgro. Srbija i njeni susedi imaju slične izazove. Jedan od najvećih problema je emigracija. Ljudi napuštaju zemlju. Mislim da je važno da zemlje ovog regiona rade zajedno i saradjuju sa nama i sa donatorima, i izmedju sebe, kako bi privukle nazad ljude koji odlaze iz ovih država, rekao je ekonomski ataše ambasade SAD u Srbiji Baron Lobstein u razgovoiru za Srpsku ekonomiju, koji je vodjen za vreme održavanja ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma - rekao je za Srpsku ekonomiju ekonomski ataše ambasade SAD u Srbiji Baron Lobstein, s kojim smo razgovarali za vreme održavanja Kopaonik biznis foruma koji je od 1. do 4. marta održan na Kopaoniku, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i uz partnerstvo kompanije Mastercard, čiji smo bili gosti.