Vladimir Marić je već nekoliko godina direktor „Zavoda za intelektualnu svojinu“. Ova značajna institucija vodi računa o tome kako se sprovodi zaštita industrijskih i autorskih prava. U tom domenu, rekao je Marić za Bosnainfo, ističe se odlična saradnja sa BIH.
- Mi imamo odličnu saradnju sa kolegama iz „Instituta za intelektualno vlasništvo BiH“ koji vodi Josip Merdžo. Prema mojim saznanjima, Evropska komisija je u procesu pridruživanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji dala dobru ocenu zaštite intelektualne svojine u toj zemlji. Sa Institutom za intelektualno vlasništvo imamo dobru saradnju, sarađujemo u pogledu razmene najbolje stručne prakse iz oblasti žigova, autorskog prava, patenata i drugih pitanja. Takođe, pre dve godine imali smo čast i zadovoljstvo da ugostimo u našem Zavodu kolege iz Bosne i Hercegovine. Mi delimo sličnu istoriju u ovoj oblasti i imamo slične probleme kada su u pitanju autorsko pravo i prava industrijske svojine. Industrijska svojina, kao i autorska prava, u velikoj meri su međunarodne pravne grane. Osnovni principi zaštite intelektualne svojine su zapisani u međunarodnim ugovorima koje su potpisale i Bosna i Hercegovina i Republika Srbija. Stoga su i naši nacionalni pravni sistemi u domenu intelektualne svojine veoma slični. Pored ostalog, Srbija primenjuje načelo nacionalnog tretmana kada je u pitanju zaštita autorskog prava. To, u najkraćim crtama, znači da su autori iz Bosne i Hercegovine, u pogledu njihovih autorskih prava, u Republici Srbiji zaštićeni na isti način kao i domaći državljani, dakle kao državljani Republike Srbije. Ukoliko dođe do povrede njihovih autorskih prava, mi smo dužni da ih zaštitimo isto kao što štitimo i naše ljude. Spomenuo bih samo i to da Republika Srbija ima vrlo razvijenu bilateralnu saradnju i s brojnim drugim evropskim zemljama, pa i sa zemljama van Evrope. Imamo vrlo plodnu saradnju sa Švajcarskom, Danskom, Mađarskom, Rusijom, Kinom itd. – kaže Vladimir Marić.
Mnogima često nije jasno koliko je kompleksan posao „Zavoda za intelektualnu svojinu“, koji kontroliše brojne organizacije za kolektivnu zaštitu autorskih i srodnih prava kao što su „Sokoj“, „OFPS“, „PI“ itd.
- Instituciju kao što je „Zavod za intelektualnu svojinu“ mogu da vode samo stručnjaci, koji moraju osim menadžerskih znanja imati i odlično poznavanje intelektualne svojine. Zavod je osnovan 1920. godine i sada već postoji preko sto godina i spada u jedan od starijih zavoda u Evropi. Istorija intelektualne svojine u Srbiji počinje od 19. veka kada su doneti prvi propisi iz oblasti znakova razlikovanja, tačnije, žigova i industrijskog dizajna. Nešto kasnije, 1922. godine donet je i Zakon o zaštiti industrijske svojine koji je, pored ostalog, pravno uredio i zaštitu patenata. Inače, u industrijsku svojinu spadaju patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake porekla proizvoda, topografije integrisanih kola. S druge strane su autorska i srodna prava. Ta prava zajedno čine ono što zovemo intelektualna svojina.
Za sticanje patenata, žigova, dizajna i tako dalje, potrebno je da podnesete Zavodu prijavu za zaštitu. Zavod onda mora da ispita tu prijavu, da vidi da li prijavljeni pronalazak ispunjava uslove da dobije zaštitu patentom ili ne. Ako utvrdi da su svi uslovi ispunjeni, Zavod poziva podnosioca prijave da plati taksu za sticanje i kada ta taksa bude plaćena, donosi se odluka o priznaju prava. Svako pravo industrijske svojine – patent, žig, dizajn, oznaka porekla proizvoda, traje određeno vreme. Kad mu zaštita istekne, ono pada u javni domen i postaje slobodno za korišćenje. To se ne odnosi na žigove i oznake porekla koje uz periodično plaćanje takse mogu da se produžavaju neograničeno.
Drugačije je s autorskim pravom. Autor ne mora da podnosi nikakve prijave za zaštitu njegovog autorskog prava. Dovoljno je da neki kompozitor, pisac ili slikar stvori originalno autorsko delo i njemu po sili zakona pripada autorsko pravo na tome što je stvorio, pod uslovom da je njegovo delo originalno. I autorsko pravo je vremenski ograničeno. Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina nakon njegove smrti, kada i ona padaju u javni domen.
Što se tiče aktivnosti Zavoda za intelektualnu svojinu u domenu autorskog prava, spomenuo bih da Zavod vrši nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Verujem da taj sistem u Srbiji dobro funkcioniše a mi dajemo sve od sebe da pošteno kontrolišemo rad tih važnih institucija.
Nedavno je „Zavod za intelektualnu svojinu“ dao veliki doprinos prilikom izrade novog zakona o autorskim i srodnim pravima koji bi trebalo da bude donet do kraja godine. Recite nam nešto o tome.
- Moji saradnici i ja smo naravno dali doprinos u izradi novog zakona o autorskim i srodnim pravima. Zakon donosi određene novine u domenu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, sprovođenja autorskog prava, ograničenja autorskog prava, zaštite takozvanih napuštenih autorskih dela, itd. Pored stručnjaka iz Zavoda u okviru Radne grupe za izradu zakona, radili su i stručnjaci iz Ministarstva privrede, organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, advokati, predstavnici drugih stručnih institucija koje se bave intelektualnom svojinom, itd. Sada je na redu javna rasprava o zakonu. Nadam se da će Zakon biti usvojen krajem godine - kaže na kraju razgovora za Bosnainfo Vladimir Marić.