Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA
501 do 510 od 607
Piše: prof. dr Miloš Jagodić
Kukuruz je tokom celog 19. veka bio najzastupljenija kultura, a učešće pšenice u ratarskoj proizvodnji postepeno je raslo od šezdesetih godina. Ovi najopštiji trendovi, kao i drugi činioci, poput spoljnotrgovinske konjukture, poreske politike i drugog, odrazili su se na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda ...
Piše: Branislav Vujović, predsednik New Frontier Group 
U analizi uticaja kanala kao elementa poslovnog sistema razlikuju se industrijske grane koje već imaju razvijenu komunikaciju s klijentima preko digitalnih kanala i one koje su na početku njihovog korišćenja ...
Piše: Milan Dobromirović
Svetska banka je od 2001. do 2017. godine finansirala 73 projekta u našoj zemlji. Ruska Federacija, na drugoj strani, odobrila je 1.500.000 dolara mekih kredita ...
Piše: Nataša Marković
Medijski zakoni u Srbiji nakon demokratskih promena nastajali su pod budnim okom Evrope. Koliko je poštovanje prave trase puta na kom su zakoni nastali uticalo na jaz između onoga što jeste i onog kako se javnosti predstavlja srpsko medijsko zakonodavstvo ...
Piše: Mitko Arnaudov
Ekonomski odnosi između Srbije i SAD samo su jedno poglavlje na novom putu srpskog razvoja. Političke nesuglasice će uvek postojati, međutim, ekonomski interesi su ono što vodi u smeru rešavanja svih problema ...
Piše: Nataša Marković
Uprkos planiranom deficitu, budžet u 2017. godini biće u suficitu od 0,7 odsto. Planirani prihodi za 2018. godinu su 1.178 milijardi dinara, dok planirani rashodi iznose 1.207 milijardi ...
Piše: prof. dr Tatjana Jovanić
Deveto poglavlje, jedno od najkompleksnijih, ali i najznačajnijih, za cilj će imati da se obezbedi stabilno funkcionisanje finansijskog sistema, da se urede poslovanje finansijskih posrednika i infrastruktura finansijskog tržišta i zaštite korisnici finansijskih usluga ...
Piše: Ljiljana Staletović
Srpska ekonomija je izdvojila 10 događaja koji su obeležili godinu za nama ...
Piše: Mitko Arnaudov
Možda predstavnici ekonomske zajednice zaista teže da se dostigne infrastrukturno povezivanje koje će olakšati njihovu trgovinsku razmenu i mobilnost, međutim, kod političkih elita ovi motivi su sve manje izraženi ...
Piše: prof. dr Miloš Jagodić
Svaka seoska opština imala je zajedničku, opštinsku zemlju, korišćenu za ispašu stoke i podelu manjih parcela porodicama koje nisu posedovale dovoljno svoje zemlje, a tzv. zaštitno zakonodavstvo štitilo je od prodaje za dug zemljišni posed od oko dva hektara ...