Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA
491 do 500 od 637
Piše: Milan Dobromirović
Kad je reč o dinarskoj uštedi, najveći broj ljudi odlučuje se za oročenje do godinu dana, a kada govorimo o devizama, građani se mahom odlučuju za štednju „po viđenju” ...
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
U narodu koji vence slave plete samo ratnicima i pesnicima, gospodinu Miti Rakiću nije preostalo ništa drugo nego da bude upamćen kao zaslužan otac kudikamo slavnijeg sina... ...
Piše: prof. dr Miloš Jagodić
Godine 1835. seljaci su postali vlasnici zemlje koju su obrađivali i srpskoj državi su plaćali godišnji porez. Srbija je iz svojih državnih prihoda isplaćivala sultanu danak, odakle su namirivane i bivše spahije ...
Piše: Ljiljana Staletović
"Ako nemaš nešto pametno da kažeš - ćuti, ne kvari tišinu". Ovo u razgovoru za Srpsku ekonomiju poručuje samostalni umetnik iz Beograda Ana Jokić Nenadić, koja je svoju samostalnu izložbu, organizovanu pre dve godine u Ustanovi kulture „Parobrod”, nazvala Tišina ...
Piše: Ljiljana Staletović
Opšti utisak nakon jednonedeljnog boravka delegacije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, koja je u Beograd došla nakon uspešnog završetka trogodišnjeg aranžmana, jeste da je naša zemlja primer uspešnog modela za druge države ...
Piše: Sanja Radinović
Odličan je rezultat što su strane direktne investicije premašile pet odsto bruto društvenog proizvoda, ali veliki prostor ostaje za državna ulaganja, koja iznose oko 3,5 odsto BDP, a nužno je povećati i domaće privatne investicije ...
Piše: prof. dr Ognjen Radonjić
Prošireno tržište znači veći broj potencijalnih kupaca, što može voditi povećanim prihodima od prodaje, pa samim tim i profitu ...
Piše: prof. dr Pero Petrović, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu
Srbija svoju šansu u saradnji s Kinom vidi u mogućnosti da bude središte nastupa njene privrede na evropskom tržištu, ali i u izlasku srpskih kompanija na to azijsko tržište ...
Piše: Radenka Marković
Poslovni forumi u Nišu i Solunu okupili su više od 400 privrednika iz Srbije, Bugarske i Grčke. Iako je saradnja sa ove dve države u porastu, zaključak je da mnoge mogućnosti nisu iskorišćene i da bi uz zajednička ulaganja sredstava, rada i znanja ukupna saradnja i spoljnotrgovinska razmena mogle biti mnogo bolje ...
Piše: Mitko Arnaudov
Analizirani su prošlogodišnji rezultati nacionalne ekonomije, mapirani aktuelni problemi koje utiču na usporavanje rasta i razvoja i usvojeni zaključci o tome kako dalje da bi se zaista postigao impresivan rezultat na nacionalnom nivou ...