Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Borba za očuvanje dostignutih standarda

Dvadeset godina prava javnosti da zna 
Autor: Marko Milićević
Autorka teksta: Kristina Obrenović, istraživačica u organizaciji Partneri Srbija

U Srbiji, kao i ostatku regiona bolno je uočljiv nesklad između pravnog okvira kojim se uređuje oblast pristupa informacijama od javnog značaja i implementacije zakona.

Uprkos deklarativnom zalaganju države za unapređenje transparentnosti, svedoci smo sve većeg zatvaranja institucija. Međunarodne organizacije, kao i civilni sektor i mediji u Srbiji ukazuju na kontinuirano nazadovanje u pogledu transparentnosti, odgovornosti i slobode informisanja.

Izveštaj Evropske komisije za Srbiju, za 2023. godinu naglašava potrebu za poboljšanjem transparentnosti i položaja novinara u Srbiji, ali izražava zabrinutost zbog povećanja SLAPP postupaka (istraga i sudskih postupaka koji imaju za cilj da zastraše i ućutkaju aktiviste i novinare).

Rezultati izveštaja Reportera bez granica za 2024. pokazuju da su sve zemlje Zapadnog Balkana unazadile svoj položaj na ovom indeksu. U izveštaju se posebno navodi da politički interesi guše novinarstvo u nekoliko zemalja koje su kandidati za članstvo u EU – Bosni i Hercegovini, Srbiji i Albaniji.

U Srbiji se ove godine obeležava 20 godina primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u atmosferi gušenja prava i sloboda. Ako se uzme da je prvih 10 godina primene Zakona bilo vreme prilagođavanja, učenja i unapređenja ostvarivanja ovog prava, drugih 10 godina je obeležila borba za očuvanje dostignutog nivoa prava javnosti da zna.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija koja se bavi zaštitom prava na pristup informacijama duže od godinu dana ukazuje na sistemsku zloupotrebu prava sa kojom se susreću u praksi, kao i nedostatak kapaciteta da se izbori sa prilivom žalbi koje tražioci informacija upućuju ovoj instituciji. Trend ignorisanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja od strane institucija, kao i zloupotrebe ovog prava od zlonamernih pojedinaca i grupa doveli su do potpunog obesmišljavanja ovog prava, i obeshrabrili one koji su ovo pravo koristili u javnom interesu.

Organizacija Partneri Srbija više od deceniju sprovodi aktivnosti u cilju unapređenja i odbrane ovog prava, pa tako svake godine obeležava i Međunarodni dan prava javnosti. Ove godine, na konferenciji „Budućnost slobode informacija“ koja će biti održana 6. 9. 2024. godine u Beogradu, razmatraće se globalni trendovi i pretnje po slobodu informisanja i pristupa informacijama, trenutna situacija u oblasti slobode pristupa informacijama u Srbiji i regionu, kao i uloga mladih novinara i aktivista u zaštiti prava na informisanje i slobodu govora.

Biće to prilika i za predstavljanje rezultata godišnjih istraživanja o stanju transparetnosti i otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji, koja nedvosmisleno ukazuju da Srbija zaostaje u ispunjavanju međunarodnih standarda proaktivne transparentnosti, ali i značajnog dela obaveza predviđenih nacionalnim zakonodavstvom.

Opšta ocena koja je data i prošlih godina ostaje na snazi - trend netransparentnog i zatvorenog poslovanja nastavlja da se primenjuje jednakim ili jačim intenzitetom.

Imajući u vidu da je otvorenost vlasti jedno od ključnih pitanja reforme javne uprave i procesa evropskih integracija kojima naša zemlja teži, jasno je da se ovom problemu ne posvećuje dovoljna pažnja. Sprovodeći isto istraživanje nekoliko godina za redom, možemo zaključiti da je politička volja ključni faktor koji utiče na nivo otvorenosti institucija u Republici Srbiji.

Istraživanje ukazuje na to da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što javnosti čine dostupnim osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke. Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija poput godišnjih programa rada, izveštaje o radu, te podataka koji se odnose na prihode i rashode institucija.

Nedostatak strateškog pristupa transparentnosti i komunikaciji sa javnošću ima značajne posledice. Naime, ovakav pristup doveo je do smanjenog poverenja građana u institucije, otežava građansku participaciju u donošenju odluka i umanjuje odgovornost izvršne vlasti prema javnosti. Nepoverenje je toliko veliko da nas čak i predlozi za izmenu propisa koji uređuje pravo javnosti da zna plaše.

Transparentnost i otvorenost su ključni faktori za razvoj demokratskog društva, jer omogućavaju građanima da budu informisani o radu Vlade i drugih institucija, i da aktivno učestvuju u političkim procesima. Takođe, povećana transparentnost može poboljšati efikasnost i integritet institucija, smanjiti rizik od korupcije, i podstaći druge institucije da slede primer odgovorne i otvorene komunikacije sa građanima.

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća