Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Potrebne brže regulatorne reforme za ekonomski razvoj  

Regulatorne reforme
Srpska ekonomija

Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom ove godine, pokazuju rezultati poslednjeg Kvartalnog izveštaja NALED-a o statusu regulatorne reforme u Srbiji. Dok je tokom prva tri kvartala 2023. bilo doneto 164 različitih propisa – zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata, u istom periodu ove godine usvojeno je 119 propisa, što je gotovo 30% manje.  

Da politički procesi mogu imati veliki uticaj na tempo donošenja propisa, potvrdilo se i u ovom slučaju - parlamentarni izbori koji su bili raspisani krajem oktobra, održani su polovinom decembra prošle godine, nakon čega je Vlada bila u tehničkom mandatu još pet meseci.  

- Nova Vlada izabrana je tek početkom maja, što objašnjava usporenu regulatornu aktivnost u prvoj polovini godine. Međutim taj trend se nastavio i tokom trećeg kvartala, a najavljivana rekonstrukcija Vlade bi mogla dodatno da uspori legislativni proces. Do sada ostvareni pozitivni ekonomski rezultati, mereno ubrzanjem stope rasta privrede Srbije koja bi prema projekciji Međunarodnog monetarnog fonda mogla da dostigne čak 4% ove godine, predstavljaju dobru početnu poziciju, ali bi ova stopa rasta uz brži tempo reformi mogla biti još i viša – navodi Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u. 

Usvojena Reformska agenda, ali potrebno brže usaglašavanje sa EU propisima 

Posebno je važno unaprediti rezultate na polju harmonizacije nacionalnih propisa sa EU legislativom. Prethodni Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2022-2025. (NPAA), koji je krajem oktobra zamenjen novim, predviđao je usvajanje 62 propisa tokom prva tri kvartala ove godine, ali u tom periodu bio je usvojen samo jedan propis. Prema tom dokumentu, do kraja godine  trebalo  je usvojiti čak 179 propisa.  

- Svetlu tačku u domenu evrointegracija ipak predstavlja usvajanje Reformske agende - Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kao značajnog krovnog dokumenta za planiranje i implementaciju reformi, kojim se otključao pristup evropskim fondovima iz Plana za rast, u ukupnom iznosu od 1,58 milijardi evra. Jedna od decenijskih NALED-ovih inicijativa za reformu parafiskalnih nameta i uvođenje elektronskog javnog registra svih taksi i naknada postala je deo Agende kroz uvođenje obavezne mogućnosti za bezgotovinsko plaćanje svih taksi i naknada na portalu eUprave, čime će spisak svih neporeskih davanja postati vidljiv na jednom mestu – ističe Gajić. 

Kvalitetni propisi su preduslov za ubrzanje rasta 

Jedan od preduslova za ekonomski rast je i podsticajan regulatorni okvir u okviru koga se odigrava privredni život. O tome svedoči i nedavno dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju koju su dobili Daron Adžemoglu, Džejms Robinson i Sajmon Džonson za njihova istraživanja u oblasti institucionalnih preduslova rasta.   

Regulatorna aktivnost ne podrazumeva samo donošenje novih propisa koji donose nove administrativne zahteve preduzećima, već i donošenje propisa koji umanjuju transakcione troškove, eliminišu nesigurnost u poslovanju i omogućavaju nesmetani tok privrednog života. Pored toga, važna odlika regulatornog procesa jesu i izmene postojećih propisa, jer su uočeni novi problemi ili pronađena bolja rešenja. Jedan od primera za to je Zakon o komasaciji zemljišta koji je u pripremi od 2019. godine, kao i neophodne izmene propisa koji uređuju imovinsko-pravne odnose u Srbiji uključujući pitanje legalizacije i upisa u katastar. Svedoci smo i velikih promena na tržištu rada koje iziskuju modernizaciju radnog zakonodavstva i bolje regulisanje savremenih i fleksibilnih oblika radnog angažovanja. 

- Da bi država uspela da reši brojne nagomilane probleme, ali i da deluje proaktivno pre nego što se oni pojave, potrebno je unaprediti zakonodavnu aktivnost i javno-privatni dijalog. Strane direktne investicije su već na visokom nivou – tokom prošle godine iznosile su 4,5 milijarde evra, ili 6% BDP-a, koliko očekujemo da iznose i ove godine, kao i javna kapitalna ulaganja koja očekujemo da skoče sa 6,4% BDP-a u 2023. na 7,9% u ovoj godini, pa bi više pažnje trebalo posvetiti unapređenju regulatornog okruženja kao mehanizmu za ubrzanje rasta – zaključuje Gajić. 

 

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća