Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju

Nove energije
Ilustracija: izvor Centar za unapređenje životne sredine
Srpska ekonomija

Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Prilikom analize su korišćeni stvarni podaci o potrošnji i proizvodnji električne energije, tokom perioda od aprila 2023. do marta 2024, sa solarnog sistema domaćinstva u Sremu, koje ima instaliranu solarnu elektranu snage 7,36 kilovata, i koje je na dvotarifnom merenju.

Obzirom da je u posmatranom periodu došlo do promena u cenama električne energije kao i načinu obračuna, u analizi je obračun troškova urađen na osnovu trenutno važećih cena i načina obračuna za prozjumere koji su domaćinstva.

Ključni podaci o efikasnosti sistema

Električna energija za domaćinstva u Srbiji se meri na dva načina – jednotarifno i dvotarifno (viša i niža tarifa). Prema aktuelnom zakonodavstvu, za kupce-proizvođače važi da kada proizvodnja solarne elektrane prevazilazi potrošnju domaćinstva, nastali viškovi se prebacuju u distributivni sistem. Nakon toga, prebačeni viškovi se povlače kada potrošnja prelazi proizvodnju, ali isključivo u tarifi u kojoj su ušli u distributivni sistem.

U predstavljenom slučaju, domaćinstvo je na dvotarifnom merenju, a obzirom da solarna elektrana proizvodi električnu energiju u toku dana, većina viškova se nalazi u višoj tarifi.

Tokom pomenutog perioda, domaćinstvo je potrošilo ukupno 14.510 kWh - 9.439 kWh u višoj tarifi i 5.071 kWh u nižoj tarifi, dok je proizvelo ukupno 9.563 kWh električne energije, od čega 9.538 kWh u višoj tarifi.

Od ukupne proizvodnje je 5.927 kWh poslato u mrežu kao višak, a direktna potrošnja unutar domaćinstva iznosila je 38%, što je značajno doprinelo smanjenju računa za struju. Na kraju obračunskog perioda, domaćinstvo je predalo 99 kWh energije u mrežu bez prava na naknadu, zbog zakonske odredbe koja predviđa "anuliranje" obračuna na kraju marta svake godine.

Podaci sa solarne elektrane u Sremu pokazuju kako pravilno dimenzionisani solarni sistemi mogu pokriti čak 100% potrošnje u višoj tarifi, čime se ostvaruju maksimalne uštede.

Finansijska ušteda oko 70%

Na osnovu trenutno važećih cena električne energije i obračuna za prozjumere, domaćinstvo bi, bez solarne elektrane, platilo 207.342 dinara za električnu energiju, dok stvarni troškovi uz solarni sistem iznose 64.134 dinara. Ovaj podatak pokazuje uštedu od 143.207 dinara, što čini oko 70% ukupnih troškova.

Promene u obračunu za prozjumere: šta donosi novi Zakon?

Ministarstvo rudarstva i energetike radi na novom Zakonu o energetici, koji predviđa izmene u načinu obračuna za prozjumere, uključujući i ukidanje neto-merenja i neto-obračuna najkasnije do kraja 2026. godine. Prema predloženim izmenama, domaćinstva koja steknu status prozjumera nakon 1. januara 2026. godine moraće da zaključe ugovor o potpunom snabdevanju sa novim sistemom obračuna.

Iako će novi uslovi verovatno produžiti period povraćaja investicije, solarne elektrane ostaju dugoročno isplative, obzirom da će cena električne energije nastaviti da raste. Uz projektovani vek trajanja od 25 godina, solarni sistemi će nastaviti da pružaju uštedu i značajno manje račune za električnu energiju i u budućnosti.

Međutim, domaćinstva koja već funkcionišu kao prozjumeri trebalo bi da zadrže trenutni način obračuna i u narednom periodu.

Podrška države za solarne elektrane

Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa lokalnim opštinama, obezbeđuje subvencije za izgradnju solarnih elektrana, sa maksimalnim iznosom od 420.000 RSD, što olakšava domaćinstvima da započnu svoju energetsku tranziciju. Ažurirane informacije o dostupnim subvencijama mogu se pronaći na portalu prozjumer.rs

Ostali naslovi

Na koji način projekat EKOOPŠTINA oblikuje budućnost održivih rešenja na lokalne zajednice
Srpska ekonomija
Projekat EKOOPŠTINA pomaže lokalnim samoupravama da promovišu održiva rešenja u oblastima upravljanja otpadom, upravljanja vodama... O projektu govori Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Rast malvera u mobilnom bankarstvu i fišinga u kriptovalutama
Srpska ekonomija
Malver u mobilnom bankarstvu porastao 3,6 puta a fišing u kriptovalutama skočio za 83%. Zemqe napogođenije finansijskim malverom za računare bili su Turkmenistan, Tadžikistan, Kazahstan, Švajcarska, Kirgistan, Meksiko, Argentina, Paragvaji Urugvaj
CSG grupa Fondacijom podržava zaposlene i mlade
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ je primer uspešne integracije tradicije i inovacija u industrijskom sektoru. Kroz kontinuirana ulaganja u opremu, revitalizaciju proizvodnih kapaciteta i stručnu obuku radne snage, fabrika je postala jedno od ključnih mesta za proizvodnju visokokvalitetnih vojnih i industrijskih proizvoda u regionu
Inovativni fasadni sistem, jednostavan za primenu
Srpska ekonomija
Kompanija Saint-Gobain u svom portfoliju ima novi fasadni sistem EnveoTherm, koji je razvila koristeći najnovije tehnologije uz izuzetne performanse, sa visokom fleksibilnošću u dizajnu i kao adekvatno rešenje za sve vrste objekata koji je ETA (European Technical Assessment) sertifikovan
Informisanje u doba veštačke inteligencije
Srpska ekonomija
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju. AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja...
Veliki povratak elegancije i šarma starog Beograda
Srpska ekonomija
Hotel Bristol, delo čuvenog arhitekte Nikole Nestorovića izgrađen između 1910. i 1912. godine, nije bio samo arhitektonska ikona Beograda, već i dom brojnim istaknutim ličnostima, uključujući Džona i Dejvida Rokfelera, Josipa Broza Tita, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i pisca Momu Kapora
Gospodski provod sa Vladom Georgijevim
Srpska ekonomija
Vlado Georgijev ponovo otkriva čari vrhunske muzike kroz jedinstvenu seriju koncerata pod nazivom „Gospodski provod“u Sava Centru. Nakon što je decembarska serija nastupa osvojila srca posetilaca, Vlado se vraća na scenu sa novim terminima – 8., 9. i 10. februara – kada će, u „plavoj dvorani“, ponovo dočarati magiju trenutaka koji se pamte
Zamenom javne rasvete za tri meseca Užice ima uštedu od 26,5 miliona dinara
Srpska ekonomija
Grad Užice je uspešno sproveo projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, primenjujući model javno-privatnog partnerstva (JPP). Pre realizacije, godišnji troškovi za javno osvetljenje, obuhvatali su potrošnju električne energije i troškove održavanja, oko 900 hiljada evra
Ulaganje od 25 miliona evra fabrike „14. oktobar“ i zadovoljstvo zaposlenih
Srpska ekonomija
Fabrika „14. oktobar“ planira ulaganja u modernizaciju proizvodnog parka, povećanje obima proizvodnje i uvođenje novih robotizovanih linija, kao i nova radna mesta. U naredne dve godine ulaganje od 25 miliona evra ima za cilj dupliranje proizvodnje i konkurentnost na tržištu
Novi arsenal sajberkriminalaca i rastuća pretnja po poslovanje
Srpska ekonomija
Veštačka inteligencija transformiše industrije širom sveta. Iako postavlja temelje za veću inovativnost i efikasnost, ona takođe pruža nove prilike za sajberkriminalce. Veštačka inteligencija je bez sumnje snažno oružje za hakere koje donosi neviđene pretnje za preduzeća