U okviru projekta EU za energetsku tranziciju: Sporazum gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji zajednički finansiraju Evropska unija i Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Republike Nemačke (BMZ), a sprovode ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH na Zapadnom Balkanu i Centralna agencija za upravljanje projektima (CPMA) u Turskoj, organizovana je jednodnevna radionica pod nazivom Upravljanje na više nivoa. Cilj radionice, koju je organizovao Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – energija, transport i klima (GIZ), jeste jačanje uloge lokalnih aktera u procesu energetske tranzicije, planiranju i sprovođenju mera za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na nove klimatske uslove.
U ime Grada Beograda radionicu je otvorio Dušan Rakić, gradski Sekretar za energetiku. Rakić je napomenuo da će Grad Beograd privatnim investitorima predložiti projekat javno-privatnog partnerstva (JPP) najsavremenijeg zelenog postrojenja za grejanje i hlađenje kompletnog budućeg EXPO kompleksa u Surčinu i da će se centralni deo postrojenja bazirati na sistemu toplotnih pumpi i zelene solarne elektrane.
Upravljanje na više nivoa (engl. Multi-level governance – MLG) podrazumeva način na koji se obaveze i odgovornosti raspodeljuju vertikalno između različitih nivoa vlasti i horizontalno između vladinih i nevladinih organizacija i aktera. Pristup upravljanja na više nivoa i integrisani procesi planiranja politika omogućiće poboljšano i realno planiranje, kao i efikasnije procese njihovog sprovođenja u zemljama Zapadnog Balkana. Aktivnosti u okviru ovog projekta će takođe direktno podržati uspostavljanje veze između nacionalnog nivoa i nacionalnih instrumenata planiranja u oblasti energetike i klimatskih promena i lokalnih instrumenata za planiranje u oblasti klime i energije.
O Nacionalnom planu adaptacije, nacionalnom utvrđenom doprinosu i relevantnim elementima za različite nivoe upravljanja u Srbiji govorila je Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.
– Sa aspekta klimatskih promena, Republika Srbija je usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, koja podrazumeva da će do 2030. godine emisije sa efektom staklene bašte biti smanjene za 33,3 posto u odnosu na 1990. godinu. Paralelno privodimo kraju Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, kojim smo obuhvatili sve sektore, a na osnovu prikupljenih podataka uvideli smo da je poljoprivredni sektor u najvećoj meri pogođen klimatskim promenama. Zato smo u okviru ovog programa napravili izuzetno značajan alat Digitalni atlas klime, koji je javno dostupan svima i u kojem postoje podaci za svaku jedinicu lokalne samouprave o klimatskim promenama od 1951. godine. Ovaj informacioni sistem je od neprocenjive važnosti za buduće planiranje adaptacije, jer svi moramo biti svesni činjenice da se moramo prilagoditi kako bismo opstali – poručila je Dokić.
O trenutnoj situaciji i daljim koracima u procesu ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama u okviru projekta EU za energetsku tranziciju: Sporazum gradonačelnika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj govorila je Dubravka Bošnjak, regionalna menadžerka projekta, koja je tom prilikom istakla da efikasan model upravljanja na više nivoa uključuje niz mehanizama saradnje kako bi se osiguralo da ključni akteri imaju glas u pitanjima koja su im najvažnija u energetskom i klimatskom sektoru.
– Današnjom radionicom želimo da otvorimo dijalog na ovu temu, a zajedno sa važnim akterima razgovaraćemo o tome kako funkcionišu komunikacioni mehanizmi i da li ima prostora za unapređenje, posebno ako posmatramo ulogu lokalne samouprave u procesima koji su u toku na državnom nivou (npr. učešće lokalnog nivoa u procesu izrade i kasnije implementacije Integrisanog energetskog i klimatskog plana za Srbiju). Važno je napomenuti da nekoliko gradova u Srbiji razvija Planove održive energije i klime (u skladu sa inicijativom EU CoM), te da bi veza između SECAP-a i NECP-a bila ključna za kasniju implementaciju oba plana – zaključila je Bošnjak.