Formiranje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi i Zakona o konverziji, unapređenje portala za izdavanje građevinskih dozvola i CEOP Sistema, kao i uvođenje zelene agende u oblasti građevinarstva, samo su neki od zakonskih noviteta o kojima se govorilo u Narodnoj skupštini, na IV sednici Ekonomskog kokusa.
Prisutni su imali priliku da učestvuju u javnim konsultacijama, da uzmu učešće u diskusiji ili da se informišu o poboljšanju zakonodavnog okvira u oblasti planiranja i izgradnje – Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o konverziji, Zakona o linijskoj infrastrukturi, Zakona o ozakonjenju objekata, čiji će se predlozi izmena naći na dnevnom redu zasedanja Skupštine koje počinje 19. jula.
Predstavnici zainteresovanih strana – kompanije Philip Morris i Atlantik Grupe dotakli su se problema konverzije, njene neodrživosti i neprimenjivosti u pogledu izgubljenih investicija i radnih mesta u privredi. Ministar građevinarstva Goran Vesić se saglasio i dodao da bi ukidanjem ovog zakona privreda lakše investirala, a da bi građani mogli povoljnije da dođu do nekretnina.
- Nijedna zemlja u regionu nema Zakon o konverziji, dok kod nas, iako je taj propis na snazi, 94 odsto konverzije je sprovedeno besplatno. Od 2009. država je od konverzije prihodovala svega 30 miliona evra. Iskustvo je pokazalo da nema razloga da ovaj institut postoji – objasnio je Vesić.
Modernizaciji Srbije u oblasti građevinarstva bi pored ukidanja konverzije, doprinelo i definisanje pravnih instituta za podsticanje obnovljivih izvora energije kroz uvođenje sertifikata o energetskoj efikasnosti. Uvođenjem sertifikata zelene gradnje, svi objekti veći od 10.000 kvadrata morali bi da poseduju zeleni sertifikat, dok bi sve nove zgrade morale da imaju energetski pasoš.
Još jedna važna tačka dnevnog reda ticala se dopuna Zakona o ozakonjenju objekata, koje su usmerene na građane s ciljem da se vlasnicima i stanarima u nelegalno izgrađenim objektima omogući da se priključe na struju, vodu i grejanje.
- Ove izmene biće privremenog karaktera dok država ne reši pitanje velikog broja objekata nelegalne gradnje, a NALED se zalaže da to bude kroz masovnu legalizaciju i digitalizaciju postupka. Zadovoljni smo što je država prepoznala ove predloge i uvrstila ih u agendu i spremni smo da podržimo dalji rad u ovom smeru – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Aktuelni saziv Ekonomskog kokusa konstituisan je 20. aprila. U njegovom radu učestvuje više od 30 poslanika iz 13 poslaničkih grupa vladajuće većine i opozicije. Predsedavajući, poslanik Ninoslav Erić je na konstitutivnoj sednici ovog tela saopštio da je glavni zadatak Kokusa što efikasnije rešavanje prepreka za investicije.
Imajući u vidu da je fokus na zakonima koji utiču na unapređenje uslova poslovanja, Kokus će se najviše baviti pitanjima iz sledećih oblasti – sveobuhvatno unapređenje imovinsko-pravnih odnosa na nepokretnostima (legalizacija, konverzija, eksproprijacija, prostorno planiranje), razvoj eUprave, unapređenje tržišta rada, oblasti hrane i poljoprivrede, digitalizacija zdravstva, jačanje konkurentnosti Srbije kroz suzbijanje sive ekonomije i podsticanje inovacija, kao i EU integracije.