Vujović: Nastavljamo sa uklanjanjem divljih deponija

Nastavljamo da radimo za čistiju budućnost i rešavamo problem divljih deponija u Srbiji, a uz sredstva koja smo na poslednjem konkursu opredelili za tu namenu, rezultat će biti više od 700 očišćenih lokacija za godinu dana – izjavila je danas ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović nakon što je potpisala ugovore sa predstavnicima lokalnih samouprava o dodeli sredstava za uklanjanje divljih deponija i projekte zaštite zemljišta.

Ministarstvo je na dva javna konkursima odobrilo sredstva za uklanjanje divljih deponija u 34 lokalne samouprave, kao i za projekte zaštite zemljišta u 14 gradova i opština u Srbiji.

- Ovo je značajna podrška lokalnim samoupravama za unapređenje stanja životne sredine i podizanje kvaliteta života građana. Neodgovorno i neadekvatno odlaganje otpada utiče na zagađenje vazduha, vode i zemljišta i zato je izuzetno važno da podižemo svest građana, jer jedino zajedno možemo da se izborimo sa ovim velikim problemom i da budućim generacijama ostavimo čistu i zdravu Srbiju – rekla je Vujović.

Vujović je istakla da je na više lokacija koje su očišćene u prethodnom periodu postavljen video nadzor, a i ove godine je, pored 80 miliona dinara namenjenih za uklanjanje deponija, obezbeđeno još 20 miliona za postavljanje video nadzora.

- Postavljanje video nadzora je značajno da ne bismo dolazili u situaciju da iznova čistimo iste lokacije. Kamere koje smo ranije postavili, povezali smo i sa Ekološkim informacionim sistemom „gReact“, što omogućava da se stanje na jednom očišćenim lokacijama prati u realnom vremenu. Putem sistema „gReact“ moći ćemo i da, na osnovu prijava građana, efikasnije rešavamo ekološke probleme i planiramo budžetska sredstva za naredne projekte. Do sada se pokazalo da su građani, na ovaj način, najviše prijavljivali upravo divlje deponije i zato i odvajamo sredstva za njihovo uklanjanje – rekla je ministarka.

Vujović je navela da će Ministarstvo u ovoj godini iznosom od 100 miliona dinara podržati i projekte sanacije devastiranog zemljišta na kojima su bile deponije, erozivno zemljište ili klizište, a po realizaciji projekata, građani će dobiti uređene površine. Prema njenim rečima, takvi projekti su od velikog značaja za zaštitu životne sredine, jer doprinose zaštiti i očuvanju zemljišta kao prirodnog resursa.