Potpisan trilateralni ugovor za modernizaciju toplane Cerak

Gradonačelnik Beograda prof. dr. Zoran Radojičić, zajedno sa ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović i direktorom „Beogradskih elektrana” Radetom Bastom, potpisao je danas u Vladi Srbije trilateralni ugovor o korišćenju sredstava zajma koji je namenjen projektu „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji, peta faza” i koji finansira Vlada Nemačke i Razvojna banka KFW. 

Radojičić je tom prilikom rekao da je ovaj ugovor i sam projekat od izuzetnog značaja za Beograd. 

– Na prvom mestu radi se o poboljšanju kvaliteta grejanja naših građana na Ceraku, a samim tim se poboljšava i kvalitet života građana u tom delu grada. Izuzetno je važno da se smanjuje zagađenje životne sredine jer će biti manja produkcija ugljen-dioksida kada se uradi rehabilitacija i modernizacija ove toplane, a takođe dolazi do značajne uštede energije s obzirom da se prethodnih godina i decenija nije vodilo računa o uštedi. Sve ono što može da se uradi u pravcu da se uštedi energija je značajno – poručio je Radojičić.

On je istakao da je zadovoljan što se ovaj projekat realizuje sa ambasadom Nemačke i KFW bankom jer to znači dugoročan i koristan projekat.  

– S druge strane, ovaj projekat je značajan jer učimo model kako da se ponašamo po visokim kriterijuma dobre prakse u realizaciji ovakvih projekta. Zadovoljstvo mi je, takođe, što projekat radimo sa Ministarstvom rudarstva i energetike i ministarkom Mihajlović jer svaki projekat koji smo zajedno uradili bio je uspešan i na korist građana Beograda – rekao je gradonačelnik Radojičić.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je rekla da je danas važan dan jer pokazujemo da u Beogradu ne vodimo računa samo o zadovoljavanju potreba potrošača, kada je daljinsko grejanje u pitanju, već na primeru toplane na Ceraku pokazujemo da je moguće koristiti i alternativne izvore energije. 

– Solarni paneli koji postoje u pomenutoj toplani omogućiće da se tokom letnjeg perioda prikupi oko 20 megavata električne energije. Naša saradnja sa Nemačkom „nije od juče“, već traje dugi niz godina i kada bismo sabrali sve što smo radili sa Razvojnom bankom Nemačke, odnosno tamošnjom Vladom, dobili bismo vrednost projekata od milijardu i po evra. Pre svega, u pitanju su projekti iz oblasti energetike, energetske efikasnosti, ali i građevinarstva. Nemačka je naš prvi partner u trgovinskoj razmeni, sa najviše uvoza, ali i izvoza. Rekonstrukcijom toplana obezbedićemo pre svega kvalitetnije grejanje, ali ćemo kroz saradnju sa Razvojnom bankom nastojati da pomognemo toplanama da promene vrstu energenata koje koriste. Srbija je opredeljena ka zelenoj energiji i energetskoj tranziciji – poručila je Zorana Mihajlović. 

Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib precizirao je da Nemačka izdvaja više od dvesta miliona evra godišnje za klimatske relevantne projekte, a glavni cilj jeste da podrže srpske partnere u sprovođenju zelene tranzicije. On je podsetio da je u oktobru 2021. godine potpisano klimatsko partnerstvo sa Srbijom, te da je naša zemlja na taj način jedna od samo četiri zemlje u svetu s kojom je to urađeno. 

– Uspeh našeg klimatskog partnerstva u velikoj meri zavisi od angažovanja i političke volje partnera i u tom kontekstu naročito bih istakao dugogodišnje poverenje i saradnju sa resornim srpskim ministarstvom, koje prednjači u sprovođenju zelene tranzicije. Upravo ovaj projekat je odličan primer kako se može postići napredak u sprovođenju toga, a da se istovremeno obezbeđuje energetska stabilnost. Transformacija se odvija korak po korak, a pritom se centralni, fosilni izvor toplotne energije postepeno zamenjuje mrežom različitih izvora energije, kao što su Sunce, biomasa i slično – rekao je Šib. 

On je istakao da se projekat realizuje u sedam gradova i opština Srbije, a ukupan iznos sredstava je 32 miliona evra. Cilj je da se postigne smanjenje emitovanja ugljen-dioksida od sedamdeset hiljada tona. 

– Nemačka će Srbiju i Grad Beograd i dalje podržavati preko Razvojne banke KFW, kako bi konkretno Beograd postigao klimatske ciljeve koje je sam sebi zadao i tako postao jedan od zelenih prestonica Evrope – naveo je Šib, najavljujući i nadalje ambiciozne projekte, naročito one koji se tiču uvođenja solarne energije u sistemu daljinskog grejanja, digitalizacije i upravljanja postrojenjima. 

Rade Basta je precizirao su „Beogradske elektrane” najveće energetsko preduzeće u Jugoistočnoj Evropi u segmentu toplovoda i isporuci toplotne energije, javlja Beoinfo. 

– Projekat rekonstrukcije i modernizacije toplane „Cerak” omogućiće priključenje više korisnika na distributivni sistem daljinskog grejanja, bolju isporuku toplotne energije i sigurnije snabdevanje. Tako nećemo zavisiti ni od ruskog gasa niti od drugih dobavljača i imaćemo sigurno svoje snabdevanje, a proizvodnja će se obavljati u samoj toplani – istakao je Basta.