Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2023. pokazuje da je u Republici Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa. Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u Srbiji. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34% od ukupnog prometa. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u drugom kvartalu 2023. je došlo i do umerenijeg rasta cena stanova.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1.7 milijardi evra, što je za 70 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. (pre pandemije) i za 13 odsto manje u
odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od 1,7 milijardi evra, čak 567,6 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2023. godine u Republici Srbiji bio je 30.548 što je za 18 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine,
pre izbijanja pandemije korona virusa i za 13 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za 2 procentna poena više nego u drugom kvartalu 2022. godine. Za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra (8 odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 113,5 miliona evra (7 odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 94,1 miliona evra (6 odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 54,4 miliona evra (3 odsto od ukupne vrednosti). Kada je reč o načinu plaćanja, 7 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je 5 odsto manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 16 odsto).
Najveći obim novčanih sredstava, i na ukupnom i na delimično regulisanom tržištu, zabeležen je u kancelariji Javni beležnik Srbislav Cvejić i iznosi 89,2 miliona evra, od čega
je 71,4 miliona na delimično regulisanom tržištu. Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, zaključeno je u kancelariji Javni beležnik Jasna Bojadzievska i iznosi 479 ugovora, dok na delimično regulisanom tržištu, Kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić i kancelarija Javni beležnik Jasna Bojadzievska dele prvo mesto sa po 258 ugovora.
U Beogradu, u drugom kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 871 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 596 miliona evra. Grad Beograd je zabeležio i
najveći broj od 7.548 kupoprodajnih ugovora.
Najveće cene su postignute za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 344 m2, 2.011.273 evra na Novom Beogradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra. Najskuplje plaćeno parking mesto iznosi 58.400 evra.
U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Republici Srbiji za drugi kvartal 2023. godine, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine. Ovaj izveštaj omogućava uvid u trendove cena i prodaje nekretnina u Republici Srbiji. Izveštaj će biti koristan za investitore, kupce i prodavce nekretnina u Republici Srbiji zbog toga što analizira trenutno stanje na tržištu.