Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić saopštila je da je do sada isplaćeno 24,2 miliona dinara državne pomoći za obnovu oštećenih objekata u svojini građana usled dejstva poplava i olujnog vremena tokom maja i juna.
Brnabić je, u zajedničkom obraćanju javnosti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Palati Srbija, istakla da je isplaćen deo zahteva građana iz Kragujevca, Kraljeva, Čačka i Svilajnca, a da se sutra isplaćuju rešenja koja su izdata u Aranđelovcu.
Ona je navela da u ovom trenutku ima još 308 zapisnika koji se nalaze na verifikaciji u Ministarstvu za javna ulaganja, uz napomenu da će oni biti brzo obrađeni.
Takođe, kako je dodala, 21 lokalna samouprava još nije dostavila dokumentaciju na verifikaciju i sa njihovim predstavnicima sutra i prekosutra biće održan sastanak, kako bi se videlo u čemu je problem.
Premijerka je podsetila na to da su usled poplava tokom maja, juna i jula vanrednu situaciju u Srbiji proglasile 63 lokalne samouprave, a da je vanredna situacija i dalje na snazi u 31 opštini.
Brnabić je navela da je u periodu od 19. do 22. jula olujno nevreme pogodilo teritoriju Republike, kada je 13 lokalnih samouprava proglasilo vanrednu situaciju.
Ona je ponovila da su dva apsolutna prioriteta sanacije domaćinstva i škole, kako bi deca nesmetano počela sa školskom godinom od 1. septembra.
U ovom trenutku, kako je naglasila, prioritetna je obnova osnovnih škola u Trgovištu i Rači, sa čim će se krenuti narednih dana, dok će vrtići u Ćupriji i Aranđelovcu biti potpuno rekonstruisani.
Prioritet je i da ubrzamo sastavljanje zapisnika nakon olujnog nevremena kako bismo obeštetili ljude, izgradili nove kuće tamo gde treba da se izgrade i nove škole i vrtiće tamo gde su u potpunosti uništeni, poručila je Brnabić.
Ona je istakla da je drugi fokus o kojem želi da govori i ono što je njoj posebno važno, sektor informacionih tehnologija, koji je postao jedan od motora razvoja naše zemlje.
Krenuli smo ubrzano da se pripremamo za Ekspo 2027, gde ćemo predstaviti čitavu Srbiju kao zemlju inovacija, savremenih tehnologija i lidera u Evropi u oblastima kao što je veštačka intelegencija, objasnila je predsednica Vlade.
Ona je navela pet oblasti koje su u fokusu u narednom periodu, a to su autonomna vožnja, odnosno vozila bez vozača, zatim Bio4 kampus kao jedan od najvećih projekata ove vlade, naučno-tehnološki parkovi, nastavak ulaganja u Kragujevac i razvoj veštačke inteligencije.
Premijerka je saopštila da je u Srbiji pre mesec dana izdata prva dozvola za vozilo bez vozača stepena tri, što znači da vozač jeste na mestu vozača, ali ne upravlja komandama automobila.
Jedna smo od prvih pet zemalja koje su to uradile. Nama je cilj da do 2027. godine imamo taj maksimalan nivo pet, što podrazumeva potpuno autonomno vozilo i da tokom našeg „Ekspa 2027“ sva vozila u okviru ove specijalizovane izložbe budu električna vozila bez vozača, navela je Brnabić i poručila da je cilj da Srbija bude prva u Evropi u ovoj oblasti.
Premijerka je najavila da će se sa pripremnim radovima na Bio4 kampusu početi u novembru, tako da ćemo, za vreme „Ekspa“ u Srbiji 2027. godine, imati najveći deo kampusa gotov, spreman i useljen.
Prema njenim rečima, tu će raditi više od 5.000 naučnika, studenata i profesora, a imamo potpisane sporazume o saradnji sa nekim od najvećih svetskih farmaceutskih kompanija.
Brnabić je rekla da se nastavlja sa izgradnjom naučno-tehnoloških parkova, gde će potpuni fokus, pre svega, biti na Nišu, Čačku i Kruševcu.
Ona je ukazala i na to da je na veliki razvoj Kragujevca uticao državni Data centar, kojem će krajem avgusta biti uručen sertifikat za najbezbedniji data centar na svetu.
Pomenuti centar nam je dao mogućnost da Kragujevac stavimo u središte razvoja naših informaciono-komunikacionih tehnologija i veštačke inteligencije, objasnila je premijerka i potvrdila da su obezbeđena sredstva u budžetu kako bi 2024. godine počela izgradnja inovacionog distrikta, što će biti važno za Kragujevac i Šumadiju.
Mi smo jedna od 11 zemalja na svetu koje jedine imaju razvoj veštačke inteligencije u kurikulumu za osnovne i srednje škole, napomenula je Brnabić i naglasila da želimo da Srbija bude apsolutni lider u Evropi u oblasti razvoja veštačke inteligencije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je prema programu „Srbija 2020–2025“ jasno da smo na dobrom putu uprkos problemima, i dodao da je sada plan razvoja naše zemlje do 2027. godine potpuno izmenjen, a da se u izvršenje planova kreće odmah.
Jedan od projekata koji će tome doprineti je i „Ekspo 2027“ i zahvaljujući njemu će Beograd u naredne četiri godine dobiti potpuno novo lice, što će biti iskorišćeno za dalji napredak i razvoj Srbije, ukazao je Vučić.
Ovo će značiti ogroman kvantni skok za ekonomiju naše zemlje, doprineće rastu i povećanju i plata i penzija, naglasio je predsednik i dodao da sve mora da bude završeno pre kraja 2026. godine.
On je objasnio da će „ Ekspo“ obuhvatiti područje od 212 hektara, gde će biti i Nacionalni fudbalski stadion, komercijalni sadržaji, stambene jedinice, smeštajne jedinice za učesnike izložbe, kao i novi sajam i železnica.
Prema njegovim rečima, ono što je važno kada je reč o “Ekspu“ jeste da ni drugi gradovi u Srbiji neće biti izostavljeni, jer će u 28 gradova, pored Beograda, u naredne tri godine biti urađeno više od 100 fasada, što će doprineti turističkoj atraktivnosti ovih mesta.
Severni deo Srbije imaće puno novih infrastrukturnih projekata, vrlo brzo će biti završena i pruga do Subotice, ide se u izgradnju brze pruge do Niša i kraka do Dimitrovgrada, kao i obilaznica oko Kragujevca, a uz pomoć države u tom gradu biće završena i Gradska tržnica, precizirao je Vučić.
On je najavio da se železnička stanica „Prokop“ otvara za nešto više od dva meseca, a gradi se i 18 kilometara pruge, tako da će sa Aerodroma „Nikola Tesla“ moći da se ide direktno do Prokopa.
Potom, pruga će se produžiti, tako da će se spojiti centar Beograda sa Obrenovcem, objasnio je predsednik i dodao da će autobuska stanica biti gotova do 2025. godine.
Predsednik je naveo da će svi projekti planirani da se urade u naredne četiri godine koštati približno 12 milijardi evra, ne računajući projekte za koje je novac već obezbeđen.