Orezivanje glave drveta - spas ili put ka uništenju?

Na ulicama Beograda, ali i drugih gradova u Srbiji, sve češće se mogu videti drvoredi koji su orezani tako da su praktično ostali bez krošnje. Reč o takozvanoj toping metodi koja podrazumeva odsecanje čitave krošnje stabla, zbog čega dobija naziv orezivanje „u glavu“ ili prevršavanje. I dok brojni stručnjaci kažu da ona dovodi do slabljenja i sušenja drveća, iz beogradskog JKP „Zelenila“ objašnjavaju da je, kada redovno orezivanje više ne rešava problem preraslog stabla, orezivanje prevršavanjem jedini način da se u urbanoj sredini sačuva stablo.

Stručnjaci sa Šumarskog fakulteta se ne slažu sa tim da je Srbija izabrala najbolji način održavanja i nege drveća. Među njima je i docentkinja Dragana Skočajić koja kaže da „orezivanjem sa velikim poprečnim presecima drvo reaguje obrazovanjem velikog broja izbojaka za zamenu nedostajuće lisne mase“. To znači da drvo površinski obrazuje veliku količinu novih grana. One nemaju čvrst oslonac, a brzo dobijaju na masi. U procesu razvitka, nove grane koriste obilje organskih materija, što slabi stablo. 

Sa ovim stavom se slažu i mnogi stručnjaci iz ekoloških udruženja koja se bore za zaštitu drveća, pa tako pejzažni arhitekta Nemanja Marinković iz „Eko straže“ kaže da se na ovaj način skraćuje životni vek drveta.

„Drvo faktički ostaje bez svoje ekosistemske funkcije i sve naknadne mere nege mogu samo delimično usporiti neminovno sušenje i truljenje“, kaže Marinković.

Takođe, dodaje da zbog svoje fiziološke slabosti, drvo postaje podložnije napadima biljnih vaši:

„Nije isto kada vaši napadnu drvo koje je zdravo i ima razvijenu punu lisnu masu i kada napadne drvo čija je lisna masa desetkovana orezivanjem“, objašnjava.

Ovakav vid orezivanja predstavlja najinvanzivniji metod nege drveća i nije preporučljiv za primenu prema „Američkom nacionalnom standardu za negu drveća“ (ANSI A300),. Tree Pruning to ANSI Standards (tcia.org) Ovaj standard se primenjuje u SAD-u i Kanadi, a u pojedinim državama se njegovo kršenje kažnjava. Mnoge međunarodne ekološke organizacije (International Society of Arboriculture, European Arboricultural Council, Tree Care Industry Association) sprovode edukacije i propise o štetnom dejstvu ove metode, kojih se pridržava i Evropska unija.

Najlakši i najbrži način da se oslobodi prostor

Krajem januara i početkom februara je ova metoda primenjena i na čitav drvored u Njegoševoj ulici na Vračaru. Na to su ukazali iz Pokreta „Ne davimo Beograd“ iz kojeg poručuju da sečenjem krošnje ostajemo bez hlada, a centar grada postaje jedno veliko toplotno ostrvo. (Fotografija broj 2. opis – Vračar: Njegoševa ulica/Autor: Luka Babić, preuzeto sa Facebook stranice „Ne davimo Beograd“)

Da se ovakvom metodom ostaje bez hlada, ali dobija na prostoru, objašnjavaju stručnjaci. Inženjer pejzažne arhitekture Zlata Šipovac smatra da se stabla orezuju „u glavu“ zato što je to najlakši, najjeftiniji i najbrži način da se oslobodi prostor.

„To se kod nas radi iz neznanja i nedostatka stručnog kadra koji nedostaje u institucijama za orezivanje zelenila i uređenje zelenog prostora. Većinom je to izgovor za oslobođanje kablova električne energije i drugih instalacija kojima 'smeta' krošnja“, kaže Šipovac.

Zato profesorka Skočajić sa Šumarskog fakulteta zaključuje da nadležni sa urbanizacijom grada dolaze do problema, jer treba da grad učine funkcionalnim, ali u isto vreme i ekološki zdravim mestom za život.

„Problem nastaje tako što se u uskim ulicama sade vrste koje formiraju široke krošnje, koje ometaju saobraćaj ili izgradnju, ili su stabla posađena blizu objekata“, kaže Skočajić.

Sa stavovima stručnjaka se slažu i pokreti koji su posvećeni borbi za očuvanje ekologije grada. Jasmina Šuša iz Grupe za zaštitu životne sredine pokreta „Ne davimo Beograd“ smatra da grad pod hitno treba da obustavi primenu ovog postupka, s obzirom na to da je ostalo samo 12 odsto površine pod zelenilom i šumama u Beogradu.

„Pokret 'Ne davimo Beograd' smatra da je potrebno zaustaviti štetnu praksu prevršavanja drveća, koju JKP 'Zelenilo-Beograd' primenjuje, iako je ona napuštena u drugim zemljama“, zaključuje Šuša.

Pored svih navedenih problema, toping metoda je problematična i zbog finansija. Naime, održavanje takvih stabala је skupo, jer podrazumeva ulaganje u drvo koje kasnije ne može da povrati nijednu funkciju koju je obavljalo pre orezivanja, smatraju stručnjaci iz Eko Straže.

JKP „Zelenilo“: Orezivanjem se stabla čuvaju

Iz JKP „Zelenilo-Beograd“, koje je nadležno za negu drveća, kažu da su ovu specifičnu metodu orezivanja primenili na više od hiljadu pojedinačnih stabala i objašnjavaju da se ona koristi u slučaju kada „stabla, u određenom trenutku, dostižu svoje zrelo doba i fiziološki su u fazi kada postaju potencijalna pretnja po korisnike urbane sredine i po materijalno dobro urbanog prostora“.

Takođe, ova metoda se upotrebljava „kada gabariti zrelih stabala, posebno u drvoredima, prevazilaze projektovane ili čak i neprojektovane prostore, i pored redovnog održavanja“, dodaju iz „Zelenilo-Beograd“.

Napominju da se stabla tokom svog životnog veka orezuju, jer je to način da se stablo sačuva.

„Kada dođu do tačke kada redovno orezivanje više ne rešava problem preraslog stabla, orezivanje prevršavanjem je jedini način da, u urbanoj sredini, sačuvate stablo, a da rešite potencijalni problem koji on sa sobom nosi“, ističu iz JKP „Zelenilo-Beograd“.

U svom obrazloženju navode da je fotografija (broj 3/Izvor: JKP „Zelenilo Beograd“) platana koju su nam dostavili dokaz da stabla koja su orezana u Beogradu ne umiru. Prema njihovim rečima, na fotografiji je prikazana ulica Cara Dušana, deset meseci nakon orezivanja pomenutom metodom.

A šta o tome misle građani?

Za razliku od stručnjaka, građani beogradskih naselja Karaburma, Zemun i Mirijevo nisu toliko zabrinuti povodom ovog problema. U komentarima na Fejsbuku podržavaju ovakav način orezivanja drveća, a razlozi za to su uglavnom veliko korenje i krošnje koje udaraju o prozore stanovnicima ovih naselja.

Neki od komentara su:

„Ovo drvo je ispred moje terase i tu je 33 godine. Sada je bolesno i puno je biljnih vaši, koje ga napadaju, jedu mu lišće i padaju na naše terase. Takođe, uništavaju cveće na našim terasama, a i veš koji se suši, tako da podržavam inicijativu Gradskog zelenila“, kaže Dragica.

„Živim u ulici Mirka Banjevića već trideset godina. Slažem se da treba negovati drveće i zelenilo uopšte zbog opšteg zdravlja, ali sve skupštine stanara, u ovoj ulici, već dve godine pišu JKP „Zelenilo-Beograd“ da urade ovo što sada rade. Ovde je trebalo saditi drveće sa manje agresivnim korenjem“, kaže Dragan.

„Zašto da ih zaustavimo? U mojoj ulici su prošle godine to radili i sada je lepše i urednije. Uvek je Zelenilo orezivalo krošnje i sada to smeta“, kaže Mirjana.

Kako bismo utvrdili stavove građana, sproveli smo i onlajn anketu na uzorku od 100 ispitanika beogradskih naselja. Međutim, o metodi orezivanja drveća „u glavu“ gotovo da uopšte išta znaju. Otkrili smo da je samo 7 odsto ispitanika u potpunosti upoznato sa ovom metodom, dok je skoro polovina u potpunosti neinformisana. Ostali ispitanici su delimično upoznati (Prikaz 1).

Pitali smo građane šta misle o ovom problemu, a neki od komentara su:

„Ne znam za tu metodu, ali izgleda užasno”.

„Pretpostavljam da je bolje ovako“.

„Drveće izgleda osakaćeno. Novo granje koje raste više liči na strnjiku, sve u svemu užas”.

„Kod nas se drveće nepropisno sadi i ne održava, to smanjuje kvalitet života. Nema svetla, nema strujanja vazduha, ulaze insekti, a i ustajali vazduh nam je u stanovima, zbog guste krošnje".

Povodom ovog problema stanovnici Beograda su se obraćali JKP „Zelenilo Beograd“, ali nisu uvek nailazili na reakciju ovog preduzeća. Rezultati naše ankete pokazuju da čak 97 odsto građana smatra da institucije ne vode dovoljno računa o ovom pitanju. (Prikaz 2)

Evropski arborikulturni savet (European Arboricultural Council) strogo zabranjuje orezivanje „u glavu“. Kazna za orezivanje iznosi 1800 dolara po stablu. Kaznena politika u Srbiji je prema mišljenju stručnjaka obezvređena i niko nikada nije snosio posledice ili plaćao kazne za ovakva dela.

Napomena: „Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.”