Povećanje minimalne cene rada moguće uz smanjenje dažbina na plate

Da bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada, nužno je umanjenje poreza i doprinosa na zaradu. Ovakav stav iznelo je čak 87% preduzeća u anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije.

Pregovori Unije poslodavaca Srbije, reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu treba da počnu prvih dana avgusta, a Unija tradicionalno pre početka pregovora istražuje stavove preduzeća o ovoj temi.

Od ukupnog broja anketiranih poslodavaca 68,3% složilo se sa ocenom da su se stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada i ovaj udeo je za 5% veći nego prethodne godine. Nešto manje od trećine poslodavaca (31,7%) smatra da za povećanje ne postoje uslovi.

Od poslodavaca koji smatraju da ima uslova za povećanje minimalca, najveći deo (19,8%) smatra da je optimalno povećanje između 9 i 12%. To znači da bi neto minimalna mesečna zarada iznosila oko 41.500 dinara. Za povećanje do 5% izjasnilo se 4,5%, od 6 do 8% 12,4%, od 13 do 15% prihvatilo bi 12,7% anketiranih, a rast minimalca iznad 15% podržava 17,8% poslodavaca kojima je prihvatljivo povećanje minimalca.

Kao meru koja bi pomogla preduzećima da isplate povećanu minimalnu cenu rada, ogromna većina anketiranih vidi umanjenje poreza i doprinosa na plate. Sledeća mera koja bi bila značajna za privredu je povećanje neporezivog dela zarade, a zatim i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.

Od preduzeća koja su ocenila da nema uslova za povećanje minimalne cene rada, ubedljiva većina (čak 81% njih, odnosno četvrtina ukupnog broja anketiranih) smatra da bi time ugrozili poslovanje preduzeća. Smanjenje broja zaposlenih najavljuje 39%, odnosno preko 12% od ukupnog broja učesnika u anketi).

U ovogodišnjoj anketi Unije poslodavaca Srbije učestvovalo je 356 preduzeća, koja zapošljavaju više od 44.000 ljudi.