Siva ekonomija čini više od 20 odsto BDP-a Crne Gore

Siva ekonomija u formalnom sektoru u Crnoj Gori ove godine iznosi 20,6 odsto BDP-a, što predstavlja smanjenje od 3,9 odsto u odnosu na 2014. godinu, pokazalo je istraživanje koje je agencija Ipsos uradila za potrebe Ministarstva finansija.

“Procene obuhvataju samo deo sive ekonomije koji se odnosi na formalni sektor, budući da su anketirana samo registrovana preduzeća i preduzetnici. U poređenju sa drugim zemljama, gde je primijenjen isti anketni metod, obim sive ekonomije Crne Gore približan je nivou u Poljskoj i Letoniji, viši je nego u Litvaniji i Estoniji, a niži nego u Rusiji, Ukrajini, Kirgistanu, Moldaviji, Kosovu i Rumuniji”, saopšteno je iz Ministarstva finansija, piše bankar.me.

Iako je reč o nešto nižoj stopi u odnosu na 2014. godinu, ističu da ona podrazumeva dodatni oprez zbog uključenost crnogorskih preduzeća u aktivnosti sive ekonomije, koji – prema sopstvenom priznanju menadžera – pokazuje da se gotovo svaki deseti privredni subjekat u Crnoj Gori bavi aktivnostima sive ekonomije.

“Nešto niža sklonost ka aktivnostima sive ekonomije poslednjih nekoliko godina uzrokovana je poboljšanjem poslovnog ambijenta i smanjenjem nelojalne konkurencije neformalnog sektora”, precizira Ministarstvo finansija.

Relativno dobre ocene beleži uspešnost određenih inspekcija – inspekcije rada, Uprave prihoda i carina, te tržišne inspekcije u segmentu detektovanja zaposlenih bez ugovora o radu i drugih  oblika neformalnog zapošljavanja i sive ekonomije.

Značajno smanjenje odnosi se na neformalno zapošljavanje na tržištu rada, pa je udeo zaposlenih koji su radili bez plaćenih poreza i doprinosa sveden sa 22,3 odsto u 2014. na sadašnjih 15,7 odsto.

“Ipak, ne ohrabruje podatak da je udeo zaposlenih koji primaju deo zarade u gotovini bez plaćanja poreza i doprinosa ostao na istom nivou. Dakle, istraživanje je potkrepilo tvrdnje da je udeo sive ekonomije i dalje na veoma visokom nivou, značajnom višem u odnosu na evropske zemlje, potvrđujući da se u regulisanju oporezivanja rizičnih oblasti i širenju poreskog obuhvata, nalazi ozbiljan poreski potencijal, odnosno da bi propušteni prihodi po ovom osnovu, bili dovoljni da se izbegne neophodno zaduživanje za tekuću godinu”, zaključuju iz resornog ministarstva.