Evropske zemlje koriste ugalj da prebrode krizu

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je u Sarajevu, gde je govorila na drugom forumu Energetske zajednice o pravednoj tranziciji, da svi koji se protive izlasku proizvodnje energije iz termokapaciteta jesu protiv promena, protiv modernizacije energetskog sektora i stvaranja održivog privrednog rasta.

„Pre donošenja novog zakonodavnog okvira, Srbija nije krenula u proces energetske tranzicije. Uprkos svim otporima, danas imamo osnovu za iskorak koji je potreban u reformama našeg energetskog sektora. Svaka vrsta otpora i opstrukcija je više okrenuta dnevno političkim potrebama nego viziji i strategiji našeg budućeg razvoja. Oni koji su protiv zakljanjaju se iza priče da neke evropske zemlje vraćaju proizvodnju uglja za jedan ili dva procenta u energetskom miksu, a činjenica je da su pre deset i više godina te zemlje započele energetsku tranziciju i smanjile proizvodnju energije iz uglja za 30, 40 i više procenata. To ne znači da je bilo koja zemlja odustala od dekarbonizacije, već naprotiv, stalno se povećavaju kapaciteti koji za proizvodnju energije koriste OIE“, rekla je Mihajlovićeva. 

Potpredsednica Vlade je istakla da ne smemo stalno da se zaklanjamo iza izgovora da obnovljiva energija nije dovoljno balansno sigurna, praveći se da ne vidimo da je za samo 2 godine više od 19.000 ljudi u našem regionu umrlo kao direktan odgovor na emisije iz termoelektrana na ugalj.

„U 2020. godini je 18 termoelektrana na ugalj u našem regionu odgovorno za emisije koje su blizu tri puta više od emisija 221 TE u EU! Nećemo takvo okruženje, već hoćemo čist vazduh, vodu i zemljište. Izlazak iz uglja i izgradnja kapaciteta koji za proizvodnju energije koriste OIE je novi model rasta koji donosi nova radna mesta. Pravedna energetska tranzicija je moguća i to pokazuju države širom Evrope. Udeo električne energije proizvedene iz uglja pao je sa 39% 2012. na manje od tri posto u 2019. u Velikoj Britaniji koja je ove godine oborila rekord time što je 67 dana funkcionisala bez „prljave struje". Od Grčke koja je za samo 5 godina smanjila udeo uglja sa 25% na 9% ove godine, a do 2028. ova zemlja neće imati ugalj u svom energetskom miksu. Ili Rumunija koja je sused Srbije, u kojoj je region poznat jedino po eksploataciji kamenog uglja, na čemu je radilo 120.000 ljudi, u prethodnih 10 godina pretvoren u dolinu turizma i skijanja, a jedan od zatvorenih rudnika je hab za mala i srednja preduzeća, dok je drugi fabrika optičkih kablova. Analize kažu da je preko 80% radnika našlo bolje plaćen posao nego što su imali u rudnicima. U Srbiji postoje dva površinska kopa gde se eksploatiše lignit, i devet rudnika podzemne eksploatacije sa mrkim ugljem, u kojima direktno radi 19.500 radnika, odnosno 0,85% ukupno zaposlenih. Najčešća starost zaposlenih u rudnicima uglja i TE je između 51 i 60 godina. Stariji od 40 godina čine više od 70% zaposlenih. Srbija, kao što je poznato,  dominantno dobija električnu energiju upravo iz niskokaloričnog lignita, sa puno sumpora, pepela i vlage. Cena koštanja eksploatacije i proizvodnje električne energije daleko premašuje i prodajnu cenu, ali i cenu održivog razvoja“, rekla je Mihajlovićeva.