Srbija vinogradarska zemlja u usponu

Čuveni austrijski magazin posvećen vinu, hrani i putovanjima „Falštaf“ (Falstaff), označio je Srbiju kao vinogradarsku zemlju u usponu čija vinska kultura seže daleko u prošlost, ocenivši da naša zemlja danas u svim vinogradarskim regionima ima moderno opremljene vinarije koje proizvode širok spektar kvalitetnih vina.

„Falštaf“ je najznačajniji evropski časopis posvećen vinu, hrani i putovanjima, sa tiražom većim od 100.000 primeraka, koji izlazi od 80-ih godina prošlog veka i distribuira se u 41 državi sveta.

Peter Moser, glavni i odgovorni urednik časopisa, u autorskom tekstu, povodom predstojećeg međunarodnog sajma vina „Vinska vizija Otvorenog  Balkana“ u Beogradu, ukazuje da Srbija ima priliku da najbolje iz svojih vinskih podruma predstavi „na pozornici koja puno obećava“.

„Vinska kultura Srbije ima duboke korene u istoriji, pored uticaja Tračana i Grka, upravo su Rimljani koristili ovdašnju dobru klimu i zemljište za vinogradarstvo. Posle dužeg perioda tokom kojeg je bilo zabranjeno proizvoditi vino van centralnog Rimskog carstva, u trećem veku nove ere ponovo je počela proizvodnja na sadašnjoj teritoriji Srbije, najpre u regionu Fruške gore u današnjoj Vojvodini, koja se tada zvala Sirmijum“, navodi u tekstu Moser. 

Ukazuje na značajne istorijske trenutke za razvoj vinogradarstva na tlu Srbije, od rimskog cara Probusa, rođenog na prostoru današnje Sremske Mitrovice, za kojeg dodaje da ga poštuju ljubitelji vina i vinogradari u mnogim delovima Evrope, zatim Konstantina Velikog, preko značaja manastirskih imanja srpske pravoslavne crkve koja su imala svoju proizvodnju vina, posebno oko manastira Manasije, Ravanice, Gračanice, otpora Srba turskoj zabrani da obrađuju vinograde, pa sve do velike industrijske proizvodnje vina u nekadašnjoj Jugoslaviji.

„U poslednje tri decenije, drevna vinska kultura Srbije ponovo je u usponu. Zemlja ima veoma različite terroire i klimatske zone, što znači da se od velikog broja sorti i stilova mogu napraviti vina neverovatnog kvaliteta“, ocenjuje Moser navodeći elegantna suva bela vina od rizlinga na Fruškoj gori, do šardonea, mirisne tamjanike, smederevke, krstača, prokupca...

Sadašnja površina pod vinovom lozom u Srbiji iznosi 20.113 hektara, podeljena je u 77 vinogradarskih regiona i podzona. U 2021. godini bilo je 430 registrovanih proizvođača vina, prenela je Privredna komora Srbije na svom sajtu pisanje Falštafa. 

„Srbija danas u svim vinogradarskim regionima ima moderno opremljene vinarije koje proizvode širok spektar kvalitetnih vina, a pored autohtonih sorti grožđa, sve više se vodi računa o potražnji vrhunskih svetskih sorti grožđa. Na novim sajmovima vina, poput sajma vina Otvoreni Balkan, gosti i ljubitelji vina iz zemlje i inostranstva sada mogu da steknu dobar uvid u nivo razvoja srpskog vina i dobiju informacije iz prve ruke od vinogradara“, naveo je, između ostalog, Meser, zaključivši „Jedno je jasno: u podrumima Srbije ima šta da se otkrije“.

Izvor: Serbien - Ein Weinland im Aufwind - Falstaff