Guverner Jorgovanka Tabaković govorila je na Finticipate vol. 2– SEE Fintech Forumu

Guverner Jorgovanka Tabaković govorila je na Finticipate vol. 2– SEE Fintech Forumu. Na početku je dala kratak osvrt na aktivnosti i rezultate Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, kao i na osnovne makroekonomske pokazatelje, s obzirom na to da su i oni značajni za fintech ekosistem i njegov razvoj u Republici Srbiji.

Naglasila je da sve što je Narodna banka Srbije radila, radila je na način da u periodu već ogromne globalne neizvesnosti ne unosi svojim odlukama dodatnu neizvesnost domaćoj privredi i stanovništvu. Nećete u prethodnom trogodišnjem periodu, koliko zajedno traju pandemija, energetska kriza i kriza u Ukrajini, pronaći nijednu ishitrenu odluku Narodne banke Srbije – niti kada je u pitanju politika deviznog kursa, niti kada je u pitanju povećanje kamatnih stopa, niti kada su u pitanju ostale oblasti iz naše nadležnosti.

- U teškim uslovima u kojima razvijene zemlje već duže vreme funkcionišu na ivici recesije i nakon dve uzastopne suše koje su pogodile srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju, uspevamo i da očuvamo privredni rast – sporiji nego što bismo svi voleli, ali su stope rasta i dalje pozitivne. Takođe, broj zaposlenih u Srbiji nastavlja da raste. Na inflaciju nismo reagovali naglim povećanjem kamatnih stopa, već smo to radili postupno, s ciljem usidravanja inflacionih očekivanja. U skladu s našim očekivanjima, inflacija je od drugog tromesečja počela da se smanjuje. Do juna očekujemo njeno smanjenje na nivo od oko 14%, do kraja godina trebalo bi da se smanji do nivoa od oko 8%, a da u granice cilja od 3 ± 1,5% uđe sredinom sledeće godine. Rizika i dalje ima i upravo zbog toga nastavljamo pažljivo da analiziramo međunarodne i domaće faktore, spremni da reagujemo instrumentima koji nam stoje na raspolaganju.

Više od deset godina uspešno održavamo relativnu stabilnost deviznog kursa – blagovremenim, objektivnim i nepristrasnim intervencijama na domaćem deviznom tržištu. Ostali smo dosledni svom opredeljenju da čuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa držimo ne samo baznu inflaciju na znatno nižem nivou od ukupne već i da sačuvamo poslovno, investiciono i potrošačko poverenje.

Od 2017. godine kupili smo ukupno preko šest i po milijardi evra u neto iznosu i time doprineli rastu deviznih rezervi naše zemlje na rekordno visok nivo od preko 22 milijarde (22,1 milijarda) evra krajem maja. Stabilnost kursa je važno sidro sveukupne monetarne i finansijske stabilnosti u našoj zemlji i u znatnoj meri doprinosi stvaranju povoljnog i izvesnog okruženja za sve privredne subjekte koji kod nas posluju i za sve naše građane. Visoke devizne rezerve bitan su faktor povećanja otpornosti naše zemlje na sve potencijalne potrese iz međunarodnog okruženja. Zbog toga će Narodna banka Srbije i ubuduće ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kao okosnice sveukupne makroekonomske stabilnosti.

Obezbeđena je i stabilnost bankarskog sektora Republike Srbije, uspostavljen je inovativan i siguran regulatorni i supervizorski okvir za bankarski sistem, koji se pokazao otporan i na vanredne okolnosti.
Veliku pažnju pridajemo i inovacijama i digitalizaciji finansijskih usluga i radujem se što je ta tema poslednjih godina vrlo aktuelna.

Način na koji plaćamo, podnosimo zahteve za odobravanje kredita, zaključujemo ugovore sa finansijskim institucijama, vreme za koje obavljamo transakcije, tehnologije koje koristimo – ništa nije ostalo isto.

Na kraju prvog tromesečja 2023. godine ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo je 3.785.112 korisnika, što predstavlja rast od 6,06% u odnosu na isti period prethodne godine. Kada je reč o mobilnom bankarstvu, ovu uslugu imala su 3.494.654 korisnika, što je za 11,66% više nego u istom tromesečju 2022. U prvom tromesečju 2023. godine broj dinarskih transakcija putem kojih su građani kupovali preko internet sajtova iznosio je 8,7 miliona, što je za 25,76% više nego u prvom tromesečju 2022. godine. Vrednost pomenutih transakcija bila je za 38,11% viša od vrednosti izvršenih plaćanja u prvom tromesečju 2022. U minulom tromesečju i transakcije putem kojih su građani kupovali preko internet sajtova izvršene u evrima porasle su u odnosu na pre godinu dana, pa tako rast broja transakcija iznosi 29,96% (2 miliona, naspram 1,6 miliona transakcija), dok je njihova vrednost veća za 36,49% (96 miliona, naspram 70,4 miliona evra).

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad velikim brojem institucija. Trenutno na domaćem tržištu posluje 20 banaka, 11 platnih institucija, pet institucija elektronskog novca, dva pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, 16 davalaca finansijskog lizinga, četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, 16 akcionarskih društava za osiguranje, četiri akcionarska društva za reosiguranje, ali i fintech kompanije, koje blisko sarađuju sa ovim pružaocima finansijskih usluga.

Primenu u finansijskom sektoru nalaze blokčejn tehnologija/DLT, veštačka inteligencija, mašinsko učenje, klaud, Big data. U Republici Srbiji deset banaka već koristi veštačku inteligenciju, dok pet banaka planira da u budućnosti počnu da je koriste. Šest banaka, uz postojeću primenu, planira i da unapredi primenu veštačke inteligencije u svojim poslovnim procesima. Najčešće se u bankama u Srbiji primenjuju AI u sledećim oblastima: Predictive Analytics (sedam banaka), Robotic Process Automation (šest banaka), Machine Learning (četiri banke) i Real time Analytics (tri banke). Ni mi u Narodnoj banci Srbije ne zaostajemo. Alate Predictive Analytics i Machine Learning koristimo za potrebe sistema ranog upozorenja kojim se predviđa verovatnoća nastanka problematičnog stanja u bankama korišćenjem tehnika mašinskog učenja (samoorganizujuće mape i logistička regresija Lasso). Time pratimo rizičnost banaka sa aspekta verovatnoće nastanka problematičnog stanja. U okviru IPS sistema postoji modul za upravljanje prevarama, koji obezbeđuje mehanizam za otkrivanje prevara. Machine Learning koristimo za procene makroekonomskog okruženja za validaciju scenarija prilikom stres-testiranja bankarskog sektora, ali i kao dodatni alat prilikom projekcije referentnog pokazatelja za ocenu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala. Real time Analytics, Video/Image Analytics, Robotic Process Automation kao alati imaju ulogu kod nas i u praćenju (monitoringu) pojedinih procesa, u pripremi za štampu i obradu slika, kao i u automatizaciji proizvodnih procesa. Imajući u vidu da je osnovni cilj Narodne banke Srbije očuvanje cenovne stabilnosti, kao i činjenicu da stopu rasta indeksa potrošačkih cena, kao glavnu meru inflacije, Republički zavod za statistiku objavljuje 12. u mesecu za prethodni mesec, razvili smo model koji omogućava praćenje inflacije u realnom vremenu. Model je baziran na automatskom prikupljanju cena sa internet prodavnica – tzv. web-scraping i daje nam uvid, i pre zvaničnog objavljivanja, u kom pravcu se kreće inflacija. Sveobuhvatni metod ocene tekuće inflacije primenom modela baziranog na web-scraping u primeni imamo od marta 2022. godine. Nakon kontinuiranog unapređenja i proširenja obuhvata proizvoda i cena, u poslednjoj oceni tekuće inflacije koristili smo skoro 30 baza s podacima s preko 130 različitih sajtova, s cenama za preko 30.000 proizvoda. Cene se automatski skidaju pomoću kodova interno kreiranih u Narodnoj banci Srbije upotrebom raspoloživih softvera. Prilikom prikupljanja podataka koristimo sve izvore informacija koji mogu doprineti boljoj oceni tekuće inflacije: veb-sajtove maloprodavaca, trgovinskih lanaca, informativne sajtove koji sadrže cene proizvoda ili se bave upoređivanjem cena, kao i sajtove državnih organa koji se bave regulisanim cenama. Na taj način, direktno sa interneta, pokrili smo oko 90% korpe indeksa potrošačkih cena, pri čemu smo za računanje indeksa potrošačkih cena pratili metodologiju Republičkog zavoda za statistiku. Ceo proces ocene tekuće inflacije primenom modela baziranog na web-scraping jeste automatizovan, odnosno, pored prikupljanja, i obrada podataka se sprovodi automatski, što nam omogućava praćenja inflacije na nedeljnom ili čak na dnevnom nivou.

Za razliku od većine uporedive međunarodne prakse, naša se metodologija ne bazira samo na cenama za onlajn kupovinu već na svim relevantnim informacijama o cenama. Naime, druge metode ocene inflacije, koje su opisane u radovima na ovu temu, uglavnom se bave parcijalnom ocenom (ocenjujući pojedine komponente indeksa potrošačkih cena, pre svega cene hrane), dok naš model omogućava sveobuhvatnu ocenu tekuće inflacije u realnom vremenu.

S ponosom uvek ističem da smo naš Sistem za instant plaćanja, kao najsavršeniji način plaćanja koji trenutno postoji – uveli među prvima na svetu. Nedavno smo zabeležili rekordan broj transakcija izvršenih u jednom danu – čak 360.741 transakciju.

Sistem omogućava izvršavanja transakcija putem standardnih kanala, ali i brzo i lako plaćanje računa skeniranjem NBS IPS QR koda s računa, prenos sredstava samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca ili odabirom njegovog broja telefona iz kontakt liste, plaćanje na fizičkom prodajnom mestu skeniranjem/generisanjem IPS QR koda, kao i na internet prodajnim mestima, deep link tehnologijom. Omogućili smo i generator i validator NBS IPS QR kodova, koji su svima dostupni na sajtu Sistema za instant plaćanja Narodne benke Srbije. Instant plaćanja na prodajnim mestima nose značajne prednosti za trgovce u odnosu na kartična plaćanja zbog nižih troškova u odnosu na plaćanje karticama internacionalnih kartičnih sistema, kao i zbog toga što trgovac u nekoliko sekundi ima raspoloživa sredstva na svom računu.

I to jeste cilj kada govorimo o razvoju tehnologije i fintech-a – stvaranje dodatne vrednosti uz najsavremeniju uslugu, a po nižim troškovima.

Seneka kaže: „Ako ne znaš u koju luku putuješ, ni vetar ti neće odgovarati.” Prevedeno na finansijski sektor – bez prepoznavanja potreba tržišta i jasnog cilja koji se želi postići nema ni uspeha.

Novi koncepti pružanja finansijskih usluga istovremeno, kao i svaka inovacija, nose i rizike koji se odnose na sajber bezbednost, zaštitu podataka, koncentraciju učesnika na tržištu. Od supervizora se zato očekuju novi koncepti upravljanja rizicima – SupTech posvećen poboljšanju nadzora i analitičkih sposobnosti kroz tehnologije usmerene na racionalizaciju procedura i veću efikasnost obrade podataka.

Već sam pomenula veštačku inteligenciju, koja je posebno s pojavom ChatGPT-ja i Bard-a postala tema broj jedan, ali još jedna od aktuelnih tema u svetu centralnih bankara jeste i centralnobankarski digitalni novac.

Širom sveta se analiziraju koristi i rizici uvođenja CBDC, što i mi radimo, a u manjem broju zemalja preduzeti su i pionirski pokušaji uvođenja CBDC u ograničenom obimu. Mogući su različiti oblici CBDC, s različitim implikacijama na transmisioni mehanizam monetarne politike, na stabilnost finansijskog sistema i na platne sisteme – otud i oprez. Ipak, u državama s najvišim stepenom razvijenosti bezgotovinskih plaćanja i finansijske inkluzije i koje već imaju najsavremenije platne infrastrukture, u koje se ubraja i Srbija, kao potencijal centralnobankarskih digitalnih valuta najviše se smatra njihovo korišćenje za potrebe prekograničnih plaćanja, gde na globalnom nivou ima mnogo prostora za napredak.

U prethodnom periodu aktivno smo radili na regulisanju po nama značajnije teme – digitalne imovine. Uredili smo pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom. Jedna od mogućnosti koju je doneo novi zakon jeste olakšano finansiranje kompanija putem investicionih tokena. U pogledu virtuelnih valuta, koliko je to moguće, unapredili smo standarde koji se odnose na sprečavanje njihove zloupotrebe.

Narodna banka Srbije je pripremila i najveći deo funkcionalnosti korisničke aplikacije za korišćenje Centralnog registra e-menica (CReM), a u narednim danima će, kao nadogradnju testiranja, koje je već u toku, omogućiti bankama da same iniciraju i testiraju odgovarajuće akcije koje bi njihovi korisnici vršili putem CReM-a.

S ciljem da dodatno podržimo startap ekosistem u Republici Srbiji i omogućimo da se informacije o startap kompanijama koje posluju u našoj zemlji nađu na jednom mestu, izradili smo i startap registar i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane startap kompanije da nam se obrate kako bi se našle u ovom registru, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković, saopšteno je iz Kabineta guvernera.