Zlatu opada vrednost

Cene zlata su u oktobru pale 1,9 posto, nastavljajući slabljenje sedam meseci uzastopno. Deutsche Bank u posebnoj belešci ističe da je u pitanju najduži pad vrednosti još od 1869. godine. Vrednost zlata opala je za čak 16 posto u poslednjih sedam meseci. Cene zlata naglo su porasle početkom marta jer su se povećala strahovanja od posledica ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, od tada je druga tržišna dinamika došla do izražaja, piše biznisinfo.ba.

Najveći krivac je američka centralna banka, odnosno Federalne reserve (FED), ali i druge centralne banke širom sveta. Naime, američka centralna banka je agresivno podizala kamatne stope u pokušaju da smanji inflaciju, koja je i dalje tvrdoglavo visoka, posebno jer rat u Ukrajini podiže cene hrane i energije. Ta je akcija gurnula američki dolar na novi najviši nivo u dve decenije. Dolar je ove godine drastično porastao u odnosu na korpu glavnih valuta. Ta su kretanja štetila deonicama. Ali takođe utiču na zlato. To je delom zato što se transakcije roba, uključujući zlato i druge plemenite metale, obično odvijaju u dolarima. Jača valuta čini kupovinu stranim ulagačima skupljom i može smanjiti potražnju, spuštajući cene.

Drugi faktor je učinak FED-ovih odluka na američke državne obveznice. Prinosi na te obveznice skočili su jer je FED postrožio kamatnu politiku. Zlato se takmiči s državnim obveznicama kao “sigurna luka” za ulaganje. Kada ulagači mogu da dobiju bolje povrate na obveznice, onda zlato izgleda daleko manje privlačno jer je na njemu manja zarada.

Ne podiže samo američka centralna banka kamate, već to rade i druge centralne banke širom sveta – u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Indoneziji, Vijetnamu, Norveškoj, Švajcarskoj… Zbog toga se ne očekuje da će se cene zlata u bližoj budućnosti oporaviti. Zapravo, to će se desiti tek kada se promeni kurs inflacije.