Unapređena saradnja civilnog društva i organa javne uprave

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da je saradnja civilnog društva i organa javne uprave veoma važna, ukazavši na to da naša zemlja, u kontekstu smernica EU, izdvaja značajna budžetska sredstva za pomoć udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva za sprovođenje programa i projekata.

Brnabić je, na skupu „Predstavljanje smernica za podršku EU civilnom društvu u regionu proširenja za period 2021–2027. godine”, istakla da postoji čitav niz propisa koji uređuju oblast civilnog društva, koja je, zahvaljujući tome, poslednjih godina znatno unapređena.

Premijerka je navela da trenutno predstavnici civilnog društva učestvuju u izradi nove strategije zaštite podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030. Godine, kao izuzetno važnog dokumenta, po kojem će Srbija, ako ga usvoji, biti jedna od prvih zemalja u Evropi.

To su etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, koje će odrediti pravac u obezbeđenju pravnog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti uz korišćenje softverskih rešenja, istakla je ona.

Prema njenim rečima, u procesu donošenja medijskih zakona, u skladu sa medijskom strategijom i akcionim planom, takođe učestvuju organizacije civilnog društva, medijska i novinarska udruženja.

Predsednica Vlade je istakla da je Vlada usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period od 2022. do 2030. godine, kao i akcioni plan za njeno sprovođenje, iskazavši posebnu zahvalnost Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Brnabić je ujedno najavila da će prvi sastanak u ovom mandatu sa prestavnicima civilnog sektora biti održan 21. decembra.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov napomenuo je da je to ministarstvo primenjivalo različite mehanizme za saradnju sa civilnim društvom, koji su prepoznati od institucija javne uprave, ali i međunarodne zajednice.

Žigmanov je istakao da je inicirano imenovanje kontakata za saradnju sa civilnim društvom, osoba zaduženih za saradnju sa njim na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, a sve to ima za cilj primenu principa i postizanje evropskih standarda u saradnji sa civilnim sektorom.

Ministarstvo je uspostavilo uspešnu primenu smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javne politike i nacrta, odnosno predloga propisa koje je Vlada usvojila 2020. godine, rekao je ministar.

On je naglasio da će resorno ministarstvo nastaviti da unapređuje sistemski i otvoren dijalog sa prestavnicima civilnog sektora i da time doprinosi uspostavljanju saradnje kojoj Srbija teži u okviru procesa pristupanja EU.

Žigmanov je dodao i da je važno da se kontinuirano sagledava gde se Srbija nalazi na evropskom putu.

Šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre rekao je da je uloga civilnog društva veoma važna u razumevanju i približavanju javne uprave građanima, ukazavši na to da se, kada je reč o procesu pristupanja EU, civilno društvo smatra ključnim kriterijumom koji zemlje kandidati moraju da ispune.

Zamenica predsednice Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije Dubravka Filipovski istakla je da civilni sektor predstavlja važan korektiv društva.

Filipovski je naglasila da prestavnici tog sektora učestvuju u radu pojedinih skupštinskih odbora, poput Odbora za evropske integracije i Odbora za zaštitu životne sredine.

Ona je ukazala na to da se njihovo mišljenje poštuje i navela primer novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je na inicijativu civilnog sektora bio povučen iz skupštiske procedure na doradu.