Dinarska štednja i dalje isplativija od devizne

Ukupna štednja stanovništva nastavila je da raste i u drugoj polovini 2022. godine uprkos nastavljenim globalnim rizicima, zahvaljujući očuvanju finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Nakon privremene promene u valutnoj strukturi štednje u korist devizne štednje usled neizvesnosti izazvane sukobom u Ukrajini zabeležene u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz meseca u mesec, što je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći finansijski sistem. 

Narodna banka Srbije je uradila redovnu polugodišnju analizu isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2022. godine, koja je još jednom potvrdila da je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Takvom rezultatu su pogodovali ostvarena i sačuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, odmerene i blagovremeno donete odgovarajuće mere monetarne i fiskalne politike, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje (dok se na kamatu po osnovu devizne štednje plaća porez u iznosu od 15%). 

U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana preko pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara. Uprkos nepovoljnom uticaju različitih globalnih kriza u poslednjih nekoliko godina, uključujući i krizu izazvanu pandemijom virusa korona, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita. Nakon izbijanja krize u Ukrajini početkom 2022. godine došlo je do privremenog smanjenja dinarske štednje, pri čemu se pozitivan trend njenog rasta nastavlja ponovo od juna prošle godine. U pomenutom desetogodišnjem periodu i devizna štednja raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine. 

Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru značajno je doprinela da uticaj rasta uvoznih cena na domaće cene bude ograničen. U prva četiri meseca 2022. godine geopolitičke tenzije i rast cena energenata doveli su do deprecijacijskih pritisaka generisanih znatnom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata, kao i velikom tražnjom građana za efektivnim stranim novcem, što je Narodna banka Srbije ublažavala intervencijama na deviznom tržištu na strani prodaje deviza (u prva četiri meseca neto prodala 2.270 miliona evra). Na taj način očuvano je poverenje i od maja do kraja godine, u uslovima obnovljenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala neto kupovinom 3.270 miliona evra. Na nivou  
2022. godine Narodna banka Srbije je neto kupila 1.000 miliona evra, a dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,2%. Takva kretanja doprinela su rastu deviznih rezervi koje su krajem decembra 2022. godine iznosile 19,4 milijarde evra, što je njihov najviši nivo krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). Pri tome, količina zlata u deviznim rezervama dostigla je rekordnih 38,5 tona.

Stabilnost domaće ekonomije i u okolnostima globalne neizvesnosti i adekvatnost donetih mera Narodne banke Srbije i Vlade Srbije potvrđuje i smanjenje učešća javnog duga u projektovanom bruto domaćem proizvodu za 2022. godinu u novembru na nivo od 53,5% (56,5% na kraju 2021), kao i smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) - na nivo od 3,0%.

Potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s globalnom krizom ogleda se i u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima, od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s, koje su kao najvažniji argument za svoje odluke navele kredibilan okvir makroekonomskih politika Srbije. Usmerenost Srbije ka daljem sprovođenju strukturnih reformi potvrdio je i Međunarodni monetarni fond, koji je krajem prethodne godine odobrio Republici Srbiji stendbaj aranžman kao podršku dogovorenom ekonomskom programu u naredne dve godine. 

Poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelje Srbije i kreditni rejting za svega jedan nivo ispod investicionog ranga potvrdio je uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala u januaru 2023. godine kada je realizovana emisija evroobveznica u dolarima u dve tranše – ročnosti pet godina i deset godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila iznos od 11,0 milijardi dolara. 

Analiza isplativosti štednje pokazuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i zanavljan godišnje u periodu od deset godina na kraju perioda oročenja, u decembru 2022. godine, dobio preko 38.000 dinara (gotovo 330 evra) više od štediše koji je u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa. (Tabela 1)

I nezanavljana dinarska štednja oročena na godinu dana, u prošlih deset godina je čak u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima. 
 
Štediša koji je od decembra 2021. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2022. preko 1.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima. (Tabela 2)

Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 97 posmatranih potperioda.  Drugim rečima, u periodu od deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok štednja oročena.

Poboljšanje i kontinuitet procesa dinarizacije, a s tim u vezi i redovno praćenje i ispitivanje isplativosti dinarske štednje biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije i u narednom periodu.