Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno

Beograd
Foto: GIZ/Marko Risović
Srpska ekonomija

„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“.

Događaj je organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru globalne inicijative „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, kroz Nemačku razvojnu saradnju. Portfolio projekata Nemačke razvojne saradnje u oblasti migracija podrazumeva pristup 360 stepeni i podržava održiva rešenja i nastoji da odgovori na izazove koji nisu samo neposredne ad hoc potrebe i trendovi, dok u ovoj oblasti, kao i u svakoj drugoj, održiva rešenja nisu moguća bez rodne ravnopravnosti. GIZ je usmeren na holistički i inkluzivan pristup koji reaguje na potrebe različitih ljudi, i koji uzima u obzir različita iskustva ovih ciljnih grupa.

Okupio je stručnjake iz relevantnih oblasti, uključujući predstavnike vladinih institucija, akademske zajednice, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i međunarodnih partnera. U okviru panela i diskusija razmenjena su mišljenja i iskustva u oblasti rodno osetljivih migracionih politika.

Stamenković je navela da se društvo u Srbiji i dalje ocenjuje kao pretežno patrijarhalno i kao društvo tradicionalnih normi i obrazaca ponašanja. „Iako imamo pozitivne primere u vidu zakonodavnih okvira i određenih praksi, još uvek čekamo njihovu efikasnu i efektivnu primenu. Svedoci smo stereotipnog viđenja žena, prisustva rodno zasnovanog nasilja, neplaćenog rada u oblasti nege i mnogih drugih izazova koji žene stavljaju u nezavidan i često opasan položaj. Svi ovi izazovi postaju još izraženiji kada je reč o ranjivoj i osetljivoj populaciji migranata i migrantkinja“, rekla je.

Istakla je da ranjivost migrantske populacije zahteva posebnu pažnju u politikama i praksama, te da Nemačka razvojna saradnja prepoznaje potrebu za podrškom ne samo ženama, već i svim osobama koje su marginalizovane zbog rodnog identiteta, seksualne orijentacije, pola, porekla, religije, godina, invaliditeta i drugih karakteristika.

Diskriminacija na osnovu pola među najčešćima u Srbiji

Govoreći na panelu „Značaj rodno odgovornih politika u migracijama“, dr Biljana Stojković, viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, osvrnula se na izazove s kojima se trenutno suočava Ministarstvo.

„Najveći izazov predstavlja odluka Ustavnog suda od 27. juna 2024. godine o obustavljanju primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti do donošenja konačne odluke. Najveći problem je što suspenzija nije oročena, ne znamo koliko će vremena proći do konačne odluke i kakva će biti“, rekla je dr Stojković.

Vršiteljka dužnosti pomoćnice Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Prljić, istakla je da zakon u Srbiji prepoznaje 20 ličnih svojstava kao osnov diskriminacije i da lista nije zatvorena.

„Praksa Poverenika pokazuje da se pet ličnih svojstava izdvajaju kao najčešći osnovi diskriminacije: pol ili rod, invaliditet, zdravstveno stanje, starosna dob i nacionalna pripadnost. Rodna ravnopravnost u Srbiji se gradi od polovine 20. veka, ali diskriminacija na osnovu pola i dalje je dominantan oblik diskriminacije“, navela je Prljić.

Događaj je uključivao i izložbu fotografija “Boundless Love” o iskustvima LGBTIQ+ izbeglica koja je nastala kao rezultat rada Rainbow Migration Network, čiji rad je podržan od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Prikazani su i kratki filmovi o ličnim iskustvima ljudi u pokretu, kao i tražilaca i tražiteljki azila u Republici Srbiji nastali kroz radionicu participativnog snimanja filma sa fokusom na priče o ljudskosti izrađenih u okviru regionalnog GIZ programa „Društvena participacija ljudi u pokretu i lokalnog stanovništa u regionima domaćinima Zapadnog Balkana“ (PeMO).

„Naš program se na regionalnom nivou, ali pre svega u Srbiji i Bosni i Hercegovini, bavi ljudima u pokretu, kroz direktnu podršku njima i razvoj kapaciteta zajednica da odgovaraju na migracije. Program se bavi prisilnim migracijama i u tom kontekstu rod je, ne važan, nego često činjenica koja u potpunosti oblikuje migraciono iskustvo. Žene i devojčice, ali i mladi muškarci i dečaci prolaze različit migratorni put u zavisnosti od njihovog rodnog identiteta“, rekla je savetnica u GIZ Ivana Stanković.

Iz GIZ-a su naveli da Globalni program “Migracije u kontekstu razvoja“, koji sprovode u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i brojnim partnerima usmerenim na saradnju sa dijasporom, vide migracije kroz prizmu razvoja. U ovom smislu podržava se jačanje saradnje srpskih institucija sa ženama u dijaspori, jer iskustva žena koje su migrirale podrazumevaju i svetle primere gde su žene postale osnažene i osvešćene u zemlji destinacije.

Ostali naslovi

Promocija kreativnosti i snage ženskog preduzetništva
Srpska ekonomija
Praznični Erste bazar #verujusebe po drugi put okupiće inspirativne preduzetnice, socijalna preduzeća, startape i radne centre organizacija civilnog društva koje su osnovale ili vode žene. Posetioci će 21. decembra u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ imati priliku da se upoznaju s bogatom ponudom unikatnih proizvoda i podrže razvoj ženskog preduzetništva
Doček Nove godine sa ljubimcima
Srpska ekonomija
„U Beču je upotreba petardi i vatrometa tokom cele godine zabranjena na teritoriji celog grada“, podseća Rut Jili, direktorka Veterinarske službe
Održiva ambalaža za hranu na bazi kore drveća
Srpska ekonomija
Ambalaža od kore sa visokim antibakterijskim indeksom može značajno smanjiti otpad hrane. Ova ekološka ambalaža produžava rok trajanja kvarljivih proizvoda kao što su meso, povrće i voće do 7 dana i pomaže u smanjenju otpada hrane više od 42%
Proglašeni šampioni održivosti 2024.
Srpska ekonomija
Kompanija Nestlé Srbija dobitnik je prestižne nagrade Šampion održivosti 2024. za projekat „Implementacija procesa regenerativne poljoprivrede kod domaćih dobavljača“ i izuzetan doprinos potcilju 2.4 Agende 2030. Ova nagrada je priznanje za kontinuirane napore kompanije u unapređenju održivih poljoprivrednih praksi i doprinosu zaštiti životne sredine
Dodeljene nagrade najinkluzivnijim poslodavcima za 2024. godinu
Srpska ekonomija
Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), po drugi put su dodelili Nagrade za najinkluzivnije poslodavce i to kompanijama koje su usmerene na stvaranje radnog okruženja u kom svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za napredovanje i osećaju se uključeno i prihvaćeno u svim sferama rada
Nagrađene škole za konstrukcije od otpada u okviru društveno-odgovorne akcije CCIFS
Srpska ekonomija
Francusko-srpska privredna komora CCIFS organizovala je u bioskopu Cinpelexx u Beo Shopping Center dodelu nagrada i završni događaj velike društveno-odgovorne akcije „Uradi nešto drastično da smeće postane fantastično“ koja je realizovana treću godinu zaredom u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije
Velike investicione aktivnosti 2025. godini u hotelski sektor i stanogradnju
Srpska ekonomija
Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope poslednjih godina pratile su brojne krize pa nije bilo toliko investiranja u nekretnine, ali se u 2025. godini očekuje rast investicionih aktivnosti kao rezultat nižih kamatnih stopa. Investitorima je posebno interesantno Balkansko tržište i Srbija, a najveće interesovanje biće za ulaganje u sektor hotela i stanogradnje
KLM – prva avio-kompanija koja je uvela 100% električne kamione za ketering
Srpska ekonomija
Holandska avio-kompanija KLM, jedan od lidera u održivoj avijaciji, postavila je sebi ciljeve da do 2030. smanji emisiju ugljen-dioksida za 30%, pa zato ulaže sedam milijardi evra u letelice najnovije generacije i koristi održivo avio-gorivo
Na svečanom otvaranju prikazan film Tišina 6-9
Srpska ekonomija
U Etnografskom muzeju u Beogradu od sinoć do 15. decembra 2024. na programu je Drugi Festival grčkog filma. Na svečanom otvaranju prikazan je film „Tišina 6-9“ (Ησυχία 6-9), a manifestaciju je otvorio grčki glumac i reditelj Hristos Pasalis
RGZ indeks pokazuje rast cena stanova od 4,69% u odnosu na prošlu godinu 
Srpska ekonomija
RGZ indeks cena stanova u trećem tromesečju 2024. iznosi 168,69 što predstavlja rast cena stanova od 4,69% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa drugim tromesečjem 2024. cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,17%