Srbija postigla dobre rezultate i održala makroekonomsku i fiskalnu stabilnost

Državni sekretar Ministarstva finansija Gojko Stanivuković razgovarao je sa šefom jedinice za Srbiju i Crnu Goru pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Majklom Milerom o Programu ekonomskih reformi za period 2023 – 2025 (ERP) koji je Vlada Srbije nedavno usvojila i koji je 31. januara predat Evropskoj komisiji.

Stanivuković je, na sastanku koji je održan u Ministarstvu finansija, naveo da je, i pored pandemije i svetske energetske krize, Srbija uspela da postigne dobre rezultate i održi makroekonomsku i fiskalnu stabilnost.

On je istakao da se u uslovima novih rizika usled poremećaja u energetskom sektoru, teži postojanoj i kontinuiranoj primeni mera usmerenih ka unapređenju fiskalne održivosti, poboljšanju poslovnog ambijenta, kao i daljoj podršci integraciji mladih na tržište rada i reformi energetskog sektora.

Navodeći da Srbija ostaje posvećena evropskoj perspektivi, aktivnostima i projektima predviđenim agendom zelene tranzicije i procesu digitalne transformacije, Stanivuković je ukazao na to da se Program ekonomskih reformi u tom kontekstu smatra jednim od najvažnijih strateških dokumenata Vlade.

Kako je naglasio, usled krize u energetskom sektoru koja proističe iz aktuelnog međunarodnog okruženja, pred fiskalnu politiku postavljeni su novi izazovi koji su doprineli i novom setu mera, pa su redefinisana fiskalna pravila, pri čemu se vodilo računa i o očuvanju nivoa kapitalnih investicija, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost i fiskalna disciplina.

Stanivuković je podsetio na to da je ekonomija u Srbiji tokom dve godine pandemije bila najbrže rastuća u Evropi sa privrednim rastom od 6,6 odsto kumulativno, od čega je u 2020. godini imala blagi pad od 0,9 odsto, a u 2021. godini rast od 7,5 odsto BDP.

Prema njegovim rečima, privredni rast u 2022. godini iznosio je između 2,3 i 2,5 odsto.

On je istakao i da je, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, održan pod kontrolom javni dug i podsetio na to da je priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini iznosio 4,4 milijarde evra, što potvrđuje da je zadržano poverenje investitora.

Državni sekretar je podvukao da su očuvana radna mesta, da je nezaposlenost na rekordno niskom nivou, kao i da je rast plata konstantan, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.

ERP 2023 - 2025. će biti razmotren sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom 2023. godine, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) na kome će biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.