Širom planete danas se obeležava Svetski dan šuma, s namerom da se javnosti ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva. Odluku da se za ovaj dan proglasi 21. mart odluku je 1971. godine donela Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije, datum kada su prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno dan jesenje ravnodnevnice na južnoj Zemljinoj hemisferi.
Srbija je 2003. godine potpisala rezolucije donete na IV ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma Evrope u Beču, na kojoj su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama. Ovi kriterijumi i indikatori su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i harmonizaciju na nacionalnom nivou.
Šume su neophodne za prirodnu ravnotežu života na Zemlji. Ipak, one se nemilosrdno krče kako bi se stvorio prostor za nova naselja, poljoprivredne površine, fabrike i saobraćajnice. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa štetnim posledicama, među kojima su prvenstveno promene zemljišta i klime, a s tim u vezi i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Danas, šume pokrivaju nešto više od 30 % ukupnih kopnenih površina Zemlje, odnosno prostiru se na oko četiri milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površina pod šumama (oko tri miliona ha), a trebalo bi da zahvataju oko 41% površina. Neplanskim sečenjem šume čovek ugrožava prirodu i prema procenama stručnjaka godišnje nestane oko šesnaest miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još tu, ali joj je potrebna čovekova zaštita.