Predsednički izbori u Francuskoj republici, koji će biti održani 23. aprila i 7. maja ove godine, predstavljaju svojevrstan referendum za građane Francuske o tome da li žele da se vrate političkim „stopama De Gola“ ili da nastave evropskom putanjom.
Za svetske kladionice vodeći kandidati u ovoj izbornoj trci biće Marin Le Pen, predsednica desničarskog Nacionalnog fronta i Emanuel Makron, bivši ministar ekonomije i istaknuti bankar.
Marin Le Pen u svojoj predizbornoj kampanji čvrsto se zalaže sa ukidanje valute evra. Ona smatra da je vreme da Francuska vrati svoju nacionalnu valutu „novi“ franak koji bi imao manju vrednost u odnosu na sadašnju vrednost evra. Prema njenim rečima, takav potez bi učinio francuske proizvode konkurentnijim na međunarodnom tržištu, a samim tim bi uvećao francuski izvoz. U predizbornoj političkoj platformi liderke Nacionalnog fronta spominju se i brojne restriktivne mere u odnosu na francuske kompanije koje nameravaju da premeste svoje proizvodne kapacitete u državama sa niskim primanjima. Ona je upozorila rukovodstva francuskih kompanija da odustanu od takve ideje. Najavila je da će njena vlada uvesti uvozne takse na proizvode francuskih kompanija koje su proizvedene izvan francuskih granica. Marin Le Pen smatra de će njena pobeda na izborima dovesti do nove reindustrijalizaciju Francuske. Svoj predizborni ekonomski program naziva „pametnim protekcionizmom“ i veruje da je to jedini način da francuska ekonomija ponovo postane održiva.
Sa druge strane, Emanuel Makron, koji važi za Le Peninog najvećeg oponenta na ovim predsedničkim izborima, zastupa potpuno drugačije mišljenje. Makron predlaže drugačije mere na putu kreiranja stabilne francuske ekonomije. Za njega su principi otvorenih granica i još dublja integracija u okvirima Evropske unije jedinstvena alternativa u pravcu ekonomskog oporavka Francuske. Posmatrano sa političkog ugla, Makron smatra da Francuska treba da ostane u srcu Evrope. U svom predizbornom programu zalaže se za sklapanje novih ugovora o slobodnoj trgovini između Evropske unije i drugih subjekata međunarodnog prava, a pruža i snažnu podršku realizaciji sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Kanade. Makronove ključne mere koje bi sprovodio ukoliko pobedi na ovim izobrima su reforma sistema zdravstvenog osiguranja, smanjenje javne potrošnje do 60 milijarde dolara, kreiranje uslova za fleksibilno radno vreme kako bi kompanije bile efikasnije, kao i investicije od 50 milijarde dolara u periodu od 5 godina u oblastima energetike, životne sredine, javnog transporta, zdravstvenog sistema i osiguranja.
Izbor ostaje u rukama francuskih građana. Da li žele osnaženu francusku ekonomiju u okvirima nove Evropske federacije ili nezavisnu francusku ekonomiju koja će samostalno igrati tržišnu utakmicu. Predstojeći predsednički izbori u Francuskoj će postaviti novi kurs u njenim političkim i ekonomskim tokovima. Prethodna izborna godina je bila veoma izazovna i iznenađujuća kako na Evropskom kontinentu, tako i u Severnoj Americi. Da li će se isti takav trend nastaviti u ovoj godini?