Predstavljen MAT za februar 2017.

Na konfeerenciji u PKS pregled kretanja izneli ekonomisti Stojan Stamenković, Ivan Nikolić i Boško Živković. Statistički podaci za februar 2017. pokazuju da se nastavlja rast privredne aktivnosti u Srbiji. Stabilan rast proizvodnje prerađivačke industrije, rastu izvoz i promet u trgovini na malo, istaknuto na konferenciji.

Pored navedenih parametara, istaknuto je da je ubrzan i rast uvoza i to tako da se povećava spoljnotrgovinski deficit dok ukupna industrijska proizvodnja opada zbog smanjene proizvodnje električne energije koja je nadoknađivana uvozom. „Međugodišnje stope rasta u ovogodišnjem februaru potcenjuju stvarni rast jer je prošla godina bila prestupna pa je februar ove godine bio za jedan dan (oko 3,5%) kraći nego prošle godine. Primera radi, tačno za toliko je manji međugodišnji rast prerađivačke industrije nego što bi bio pri podjednakom broju dana“, rekao je Stojan Stamenković.

Među predstavljenim podacima nalazi se i onaj o međugodišnjem porastu ukupne industrijske proizvodnje koji je u prva dva ovogodišnja meseca sveden na samo 0,7% jer je u februaru ostvaren međugodišnji pad za 1,7%, saopštila je Privredna komora Srbije.

„Dva su faktora bila presudna za taj pad u februaru. Prvi je pad u proizvodnji energije: međugodišnje u februaru za 11,4% i u periodu januar-februar za 8,6%. Drugi je za dan kraći februar u odnosu na prošlogodišnji; pri jednakom broju dana i u februaru bi bio zabeležen rast ukupne industrijske proizvodnje (za oko 1,7%)“, istaknuto je u obraćanju Stojana Stamenkovića.

Ivan Nikolić je rekao da su sve namenske kategorije industrije sem energije ostvarile su međugodišnji porast i imaju rastuće trendove: „Visok doprinos ukupnom porastu prerađivačke industrije zadržale su prehrambena industrija jer ima solidan rast i visoko učešće, proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu i to mašine opšte namene, poljoprivredne mašine, itd,  zatim proizvodnja produkata od gume i plastike, proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina. Unekoliko je redukovan, odnosno, smanjena je međugodišnja stopa rasta na doprinos proizvodnje osnovnih metala i farmaceutske industrije“, kazao je Nikolić.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene u prva dva meseca 2017. godine iznela je 4793 miliona evra što je za 10,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Pri tome je u januaru vrednost razmene iznosila 2178 miliona evra, ili 13,4% više, a u februaru 2615 miliona evra, ili 7,8% više. Ono što treba zapaziti je promena odnosa rasta izvoza i uvoza: uvoz sada raste brže od izvoza – i pri međugodišnjem upoređenju i po trendnim priraštajima. Spoljnotrgovinski deficit je u porastu, navodi se u saopštenju.

Vrednost izvoza u prva dva meseca ove godine iznela je 2075,6 miliona evra, što je za 8,5% više nego u istom periodu prošle godine. Vrednost uvoza istovremeno je iznela 2717,6 miliona evra i međugodišnji porast je veći nego kod izvoza – izneo je 11,7%. I kod izvoza i kod uvoza međugodišnje stope rasta u februaru su manje nego u januaru (delimično je na ovo smanjenje u februaru uticao i kalendarski faktor). Međugodišnji rast izvoza u januaru izneo je 10,4%, a uvoza 15,8%; u februaru je izvoz porastao za 6,9%, a uvoz za 8,5%.

U desezoniranoj seriji izvoz je u februaru povećan u odnosu na prethodni mesec za 7,1% a uvoz za 7,8%. Ako se posmatraju prosečni mesečni priraštaji vrednosti trend-ciklusa, oni su od početka četvrtog kvartala prošle do kraja februara ove godine iznosili po 1,7% i kod izvoza i kod uvoza. Međutim, u prva dva meseca ove godine oni su kod uvoza povećani na 1,9%, a kod izvoza smanjeni na 1,5%. Trend deficita prešao je u rastući smer.

Prema predstavljenim podacima, najviše je porastao uvoz energije – u periodu januar-februar njegova međugodišnja stopa rasta iznela je 45%, a njegov udeo u ukupnom uvozu podignut je, sa 9% u prva dva meseca prošle godine, na 11,6%. „Priraštaj vrednosti uvoza energije iznosi 98,2 miliona evra – dakle, gotovo tačno onoliko koliko smo našli analizirajući uvoz sirove nafte, naftnih derivata, gasa i električne energije. Gledano po oblastima, najveća povećanja uvoza, preko 30 miliona evra pri poređenju prva dva ovogodišnja i prošlogodišnja meseca, osim uvoza energenata, ostvarena su kod uvoza proizvoda farmaceutske industrije i uvoza električne opreme. Istovremeno, osetno je smanjena vrednost uvoza motornih vozila i prikolica te uvoza ostalih saobraćajnih sredstava, za ukupno 64 miliona evra. Sve namenske kategorije izvoza trenutno su na uzlaznim kratkoročnim trendovima“, kazao je Stamenković. 

Nastavljen je rast prometa u trgovini na malo i u februaru 2017, ali je on neznatno usporen. Rast zarada u februaru nagoveštava da bi ovo usporavanje moglo biti privremeno. Posle zastoja u dinamici zarada u januaru, u februaru su one osetnije porasle, uz dilemu da li je reč o novoj tendenciji ili o pomeranju dela isplata iz januara u februar.

Međugodišnji porast prosečnih neto-zarada u februaru na celom uzorku izneo je 5,7% (2,4% realno), što je nominalni porast ovih zarada u periodu januar-februar podiglo na 4,2% i realni podiglo, sa simboličnih 0,2% u januaru, na 1,4% u dva meseca. Masa zarada rasla je brže (zbog porasta boja zaposlenih): 7,4% u februaru i 5,8% u periodu januar-februar. Realni rast mase zarada u februaru je dostigao 4,1%.

Kada je reč o inflacija, rečeno je da je ona usporena na mesečnom, a ubrzana na međugodišnjem nivou u februaru u odnosu na januar 2017. Najveći doprinos mesečnoj inflaciji i u januaru i u februaru 2017. dalo je poskupljenje svežeg voća i povrća, dok je najveći doprinos međugodišnjoj inflaciji u oba ova meseca dalo poskupljenje motornih goriva

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković koji je bio gost na današnjoj konferenciji osvrnuo se na aktuelan pogled MMF-a na situaciju u svetskoj ekonomiji: „Ta tema i ocene MMF-a o kamatama u budućnosti ovde je povezana sa ocenom Fiskalnog saveta da uočena poboljšanja u pogledu privrednog rasta i fiskalne konsolidacije velikim delom počivaju na kratkoročnim činiocima koji se lako iscrpljuju, pa se među tim činiocima navode i smanjenje kamatnih stopa i brži oporavak Evrozone“, rekao je Živković. Prema njegovim navodima, MMF očekuje niske globalne stope privrednog rasta i niske kamatne stope.

„MMF je 6. aprila 2017. godine delimično objavio novo izdanje svog uglednog Izveštaja o globalnoj finansijskoj stabilnosti, Global Financial Stability Report. U drugoj glavi izveštaja razmatra se problem niskih kamatnih stopa. Problem je trenutno vrlo aktuelan zbog aktiviranja nove kamatne politike FED-a. MMF je izložio solidne, empirijski i teorijski zasnovane argumente u korist očekivanja da će se niske kamatne stopa održati i na srednji i dugi rok. Ova ocena je u očiglednoj kontradikciji sa očekivanjima učesnika na finansijskom tržištu. Naime, jedan od tipičnih i široko primenjivanih reakcija centralnih banaka razvijenog sveta na globalnu krizu je bilo smanjivanje baznih kamatnih stopa u zonu oko nule ili čak i ispod nule. Svrha ove politike je ubrzanje oporavka privrede posle kriznog udara i, posledično, povećanje stopa privrednog rasta. Ove politike se u razvijenim zemljama dosledno primenjuju od 2008. godine. Nažalost, stope rasta nisu značajno uvećane ali se otpor politici niskih kamatnih stopa pojačao, naročito iz sektora komercijalnog bankarstva“, naglasio je Živković.

Prema iznetom stavu, MMF izlaže argument da niske kamatne stope nisu samo reakcija na krizu: „Ako se problem analizira na duži rok i u širem kontekstu, vidljivo je da kamatne stope opadaju već gotovo tri decenije. Štaviše, bez obzira na pokušaje da se ovaj trend prelomi (nova politika FED-a), MMF smatra, oslanjajući se na iskustvo Japana, da je još uvek rano očekivati kraj perioda niskih kamatnih stopa. Glavni argument u korist ove ocene jeste kombinacija nepovoljnih strukturnih faktora u razvijenom delu sveta. Reč je o dva faktora koji će na dugi rok održavati niske stope privrednog rasta i sa njima uparene niske i nominalne i realne kamatne stope: starenje stanovništva, usporavanje rasta produktivnosti.Ukoliko se ova ocena MMF-a pokaže kao tačna moguće je očekivati dve vrste posledica, koje će biti asimetrično raspoređene u prostoru.

Prva grupa posledica jeste vezana za pozitivne efekte niskih kamatnih stopa na realni sektor zemalja u razvoju, koje imaju visok kapacitet apsorbcije novih investicija i rasta produktivnosti.

Druga grupa posledica jesu negativne posledice, vezane pretežno za finansijski sektor, posebno u razvijenim zemljama. Iz ovog sektora je i do sada dolazio najjači otpor politici niskih kamatnih stopa. Dugotrajno održavanje niskih kamatnih stopa jeste ozbiljan izazov finansijskim organizacijama, posebno depozitno kreditnim bankama. MMF smatra da bi realizacija ovog scenarija na dugi rok dovela do suštinskih promena u poslovnim modelima banaka, osiguravajućih kompanija i penzijskih fondova“, zaključio je profesor Živković.