Treba povećati svest o potrebi osiguranja

Tržište životnih osiguranja je u 2016. godini poraslo za 19,4 odsto, gledano u dinarima, i ona iz godine u godinu beleže dvocifren rast, što je u skladu s rastom u zemljama u razvoju, koji se kreće oko 15 procenata. Ipak, sektor osiguranja u Srbiji i dalje je nerazvijen i nalazi se znatno ispod stepena razvijenosti zemalja članica EU, rekao je u intervjuu za Srpsku ekonomiju Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i CEO Generali Osiguranja Srbija.

Dolazi li trend ukrupnjavanja osiguravajućih kuća, kao što je to slučaj s bankama?

Imajući u vidu svetske makroekonomske pokazatelje i trendove, realno je očekivati ukrupnjavanje tržišta na globalnom nivou. Neke akvizicije su se već dogodile prethodnih godina. Veliki osiguravači napuštaju tržišta na kojima ne mogu da ostvare zadovoljavajuće rezultate, kako bi pojačali svoje učešće na perspektivnim tržištima na kojima ostvaruju profit. Taj trend se, naravno, može odraziti i na naše tržište, imajući u vidu da ovde pretežno posluju internacionalne i regionalne kompanije. Pored toga, već nekoliko puta je najavljena prodaja Dunava, koji je u državnom vlasništvu. Generali Srbija aktivno prati dešavanja na našem tržištu i ima ambiciju da se dalje širi i razvija.

Sve više građana osigurava život, kako to tumačite?

Tržište životnih osiguranja je u 2016. godini poraslo za 19,4% odsto, gledano u dinarima. Životna osiguranja iz godine u godinu beleže dvocifren rast, što je u skladu s rastom u zemljama u razvoju, koji se kreće oko 15 procenata. Ali nije svugde tako. Primera radi, u centralnoistočnoj Evropi životna osiguranja četvrtu godinu zaredom beleže pad. Sektor osiguranja u Srbiji, pa tako i životnih osiguranja, i dalje je nerazvijen i nalazi se znatno ispod stepena razvijenosti zemalja članica EU. U strukturi ukupne premije u 2016. godini učešće životnih osiguranja povećalo se na 25,9 odsto (+2 pp u odnosu na 2015). Glavni razlozi su potreba građana da u ekonomski izazovnim vremenima finansijski zaštite sebe i članove svoje porodice, sve veći broj dobro edukovane prodajne sile, ali i partnerstvo osiguravajućih kompanija s bankama, koje su se u tome dobro pokazale. U budućem periodu očekujem znatan rast riziko polisa i smanjenje učešća polisa sa štednom primesom. Generali Osiguranje Srbija je godinama lider na tržištu životnih osiguranja u Srbiji i na taj način i pokretač ukupnog rasta. I dalje je svest klijenata u Srbiji o potrebi i neophodnosti osiguranja na veoma niskom nivou. U razvijenim zemljama zapadne Evrope, npr. kada se nekome rodi dete, jedan od sigurnih poklona koji roditelji dobijaju od prijatelja i rodbine je i polisa životnog osiguranja za to dete, što pokazuje ne veći životni standard, jer polisa može da vredi i 30 evra na mesečnom nivou u narednih 60 godina, nego veću svest o potrebi osiguranja. Mi smo još uvek daleko od tog nivoa, ali nadam se da će se i u našoj zemlji, kako vreme bude odmicalo, rasti i razvijati svest o potrebi osiguranja.

Gde se još beleži rast i šta nam to govori?

Najviše je poraslo zdravstveno osiguranje, čija je premija porasla za 40,0 odsto, ali i dalje ima skromno učešće u ukupnoj premiji od svega 2,5 odsto. Rastu premije najviše je doprinelo povećanje svesti poslodavaca, koji sve više prepoznaju ovu vrstu osiguranja kao benefit za svoje zaposlene. U obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti zabeležen je rast od 4,0 procenta, dok su imovinska osiguranja zabeležila rast od oko 6,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Interesantno je da je nakon prekida trenda pada premije tokom trećeg kvartala 2015. kasko osiguranje napokon zabeležilo znatniji rast, od 11 odsto, što je, naravno, direktno povezano s brojem novokupljenih vozila, ali više na nivou kompanija kupovinom flota, a manje u ritejlu.

Koliko je siguran naš novac u osiguravajućim kućama, gde plasirate novac?

Poslovi osiguranja podležu ozbiljnim proverama, kako Narodne banke Srbije tako i drugim regulativama. Zakonom je jasno definisano gde može da se investira novac koji se prikupi od premije i kako se obezbeđuje njegova sigurnost. Najviše novca investira se u državne hartije od vrednosti, oko 95 odsto, dok se nešto manji deo investira u nekretnine i akcije. Kompanije svojim kapitalom garantuju bezbednost uloženog novca. Zbog toga je veoma važno usklađivanje s regulativom Solvency II, koja posebnu pažnju posvećuje upravo kapitalu. U ukupnom finansijskom sektoru, kojem pripadaju banke, osiguranja, lizing kompanije i dobrovoljni penzijski fondovi, osiguranje po bilansnoj sumi, kapitalu i broju zaposlenih zauzima drugo mesto, odmah iza banaka.

Ima li prostora za povoljnije usluge ili je ovo maksimum?

Sve dok je tržište nedovoljno razvijeno, s malim brojem osiguranih lica, nema mnogo prostora za smanjenje premije. U 2016. godini učešće premije u BDP-u iznosilo je 2,1 odsto, dok je premija po stanovniku bila 108 dolara. U zemljama članicama EU ona je iznosila oko 2.400 dolara. Kako se bude povećavao ukupni ekonomski boljitak građana, tako će rasti i broj osiguranika, što će potencijalno otvoriti prostor za promenu cene osiguranja. Danas u Srbiji možete osigurati stan od osnovnih rizika za oko 40 evra godišnje, što je oko tri evra mesečno. Složićemo se da to nije visoka cena. Ali ono što je sigurno, jeste to da nivo usluge, bez obzira na broj osiguranika, treba da bude na vrhunskom nivou, jer se samo tako zadržavaju stari i pridobijaju novi klijenti.

Koliko ljudi osigurava žvot u Srbiji, a koliko imovinu, poljoprivredne useve?

Iako premija beleži rast, broj osiguranika se ne povećava u znatnijoj meri. Zvanična statistika ne postoji, ali procenjuje se da imovinu osigurava oko osam odsto stanovnika i 10 odsto poljoprivrednih gazdinstava, dok životno osiguranje ima oko 300.000 ljudi. Još je uvek taj broj minimalan, ali pozitivno je što je, samim tim, potencijal u osuguranju ogroman i što vreme radi za industriju osiguranja.