Inflacija je niska, stabilna i predvidiva četiri godine zaredom

S blizu 13% u jesen 2012. godine, inflaciju smo za manje od godinu dana smanjili na 2,2%. Nakon toga smo je i održali na niskom nivou, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, predstavljajući Izveštaj o inflaciji.

Prema njenim rečima, niski inflatorni pritisci od 2013. Godine delom su bili posledica niskih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, ali pre svega rezultat efekata domaćih faktora – relativne stabilnosti deviznog kursa, usidrenijih inflacionih očekivanja i efekata fiskalne konsolidacije. Po ostvarenoj stabilnosti cena Srbija je sada uporediva s drugim evropskim zemljama – od početka ove godine inflacija se kreće u granicama novog, nižeg cilja i u julu iznosi 3,2% međugodišnje.

“Bazna inflacija se tokom godine kretala na nivou od oko 2% i u julu je iznosila 1,7% međugodišnje. To je, istovremeno, potvrda adekvatnosti monetarne politike koju smo vodili u prethodnom periodu, kao i opravdanosti odluke o sniženju cilja za inflaciju za 1 procentni poen, na 3 ± 1,5%. Prema našoj novoj projekciji, i u naredne dve godine očekujemo da će se inflacija kretati u granicama novog, nižeg cilja”, rekla je Tabakovićeva.

U prethodne četiri godine, naglasila je, kamatne stope na zaduživanje privrede, stanovništva i države znatno su snižene. To doprinosi većem raspoloživom dohotku, rastu kreditne i ekonomske aktivnosti i uspešnijoj fiskalnoj konsolidaciji. Snižavanje, a zatim i održavanje inflacije na niskom nivou omogućili su znatno ublažavanje monetarne politike referentnom stopom, koje smo započeli maja 2013. Snižene su i kamatne stope na evroindeksirane kredite – za 3,5 procentnih poena za privredu i za 3,8 procentnih poena za stanovništvo. Pad kamatnih stopa na zaduživanje privatnog sektora doprineo je rastu raspoloživog dohotka po osnovu nižih kamatnih stopa na postojeće i na nove kredite, uz mogućnost refinansiranja kredita pod povoljnijim uslovima.

“Postignutim smanjenjem kamatnih stopa smanjeni su troškovi za sve – privredu, građane i državu”, kazala je Tabakovićeva.

Govoreći o kreditima, rekla je d je od početka 2015. godine posebno intenzivirano odobravanje novih investicionih kredita, čiji je ukupan iznos tokom protekle dve godine bio na nivou ukupno odobrenih novih investicionih kredita tokom prethodne četiri godine.

“Investicioni krediti bili su jedan od izvora finansiranja investicija u novom investicionom ciklusu, doprinoseći bržem privrednom rastu. Tokom 2017. Godine međugodišnji rast kredita je ubrzan i u junu je iznosio 4,5%, odnosno 6,7% po isključenju efekata otpisa problematičnih kredita”, kazala je guvernerka i dodala da je u prethodnom periodu očuvana i finansijska stabilnost, znatno smanjeno učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, a regulatorni okvir je unapređen.

Prem njenim rečima, dodatan doprinos stabilnosti sektora predstavlja i strateško opredeljenje da se kontinuirano unapređuje pravni okvir, u skladu s međunarodnim standardima i propisima Evropske unije, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta.

Tabakovićeva je podsetila da je izrađen i usvojen set podzakonskih akata kojima se uvode Bazel III standardi u Srbiji, kao jedna od značajnih reformi kojom se regulatorni okvir u Republici Srbiji u ovoj oblasti skoro u celini izjednačava s važećim okvirom u zemljama Evropske unije.

Tokom prethodnih pet godina Narodna banka Srbije je postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, ispunjavajući time svoje zakonom definisane ciljeve i doprinoseći stvaranju stimulativnijeg poslovnog okruženja, padu premije rizika na najniži nivo, kao i popravljanju kreditnog rejtinga zemlje, ranga na Doing Business listi konkurentnosti i izgleda za naredni period. Da to ima i praktični značaj, potvrđuje i priliv stranih direktnih investicija, koji je u prethodne dve godine iznosio po 5,5% bruto domaćeg proizvoda i bio više nego dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa platnog bilansa”, kazala je Tabakovićeva.

Pored toga, finansiranje rasta investicija omogućeno je boljim rezultatima poslovanja, čemu su doprinos dali niži troškovi zaduživanja privrede i relativna stabilnost dinara. To je doprinelo i da privatne investicije, uglavnom usmerene u izvozne projekte, budu jedan od nosioca privrednog rasta, a takva su očekivanja i za naredne godine.