Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Na događaju održanom u organizaciji PKS i srpske podružnice Rimskog kluba sa ciljem unapređenja poljoprivrednog sektora, istaknuti su demografski problemi, nužnost adaptacije na klimatske promene i iskazana je potreba za boljim upravljanjem vodnim resursima, kao i promenama postojeće agro-tehničke prakse. Takođe, ukazano je i na obavezu racionalnijeg postupanja sa hranom, energijom i drugim resursima, saopštila je PKS.

Otvarajući predavanje koje je prethodno izazvalo pažnju poslovne i naučne zajednice Srbije, dr Nebojša Nešković sa Instituta Vinča, inače predsednik srpske podružnice Rimskog kluba koji je i inicijator skupa, upoznao je prisutne sa aktivnostima i ulogom Rimskog kluba u rešavanju konkretnih globalnih pitanja.

Predavanje o odnosu potreba čovečanstva za hranom i poljoprivrednih resursa u 21. veku održao je profesor dr Radmilo Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta i član Srpske podružnice Rimskog kluba. Istaknuti su problemi demografskog zaostajanja za svetom i regionom, kao i problem adaptacije na klimatske promene. Takođe, predstavljena je potreba za boljim upravljanjem vodnim resursima i promenama postojeće agro-tehničke prakse, sa osvrtom na suzbijanje posledica klime, smanjenje gubitaka, proizvodnje otpada i racionalnije postupanje sa hranom, energijom i drugim resursima.

"Poljoprivredna proizvodnja u  značajnoj meri učestvuje u stvaranju BDP i u izvozu zemlje. Međutim, imamo velike potencijal u prirodnim, naučnim i genetičkim resursima koji nije u dovoljnoj meri iskorišten" istakla je dr Danica Mićanović iz Sektora poljoprivrede PKS.

Ona je istakla da je zato važno održavanje što više ovakvih manifestacija u cilju  kvalitetnog i pravovremenog informisanja, umrežavanja, razmene iskustva  i znanja.

U radu skupa učestvovali su genetičar prof. dr Desimir Knežević, član Odbora za selo SANU Branislav Gulan, savetnik predednika PKS Miroslav Miletić, Dragan Mihić iz RHMZ i drugi istaknuti predstavnici poslovne i naučne zajednice, skoro 70 njih.

Događaj je bio namenjen naučnoj, akademskoj i poslovnoj zajednici, poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i lokalnim samoupravama, donosiocima politika i strategije poljoprivrednog  razvoja,  radi  sagledavanja tendencije razvoja poljoprivrednog sektora uzimajući u vidu i klimatske promene.