Premija rizika Srbije na istorijski niskom nivou

Prema najnovijem Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je, kao i prethodne godine, najviše napredovala u okviru pokazatelja makroekonomskog okruženja, i to za 31 mesto, zahvaljujući niskoj i stabilnoj inflaciji, smanjenju budžetskog deficita, rastu nacionalne štednje i povoljnijem kreditnom rejtingu zemlje. Po ostvarenoj inflaciji, prema Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je zadržala prvu poziciju, koju deli s još 35 zemalja, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju novembarskog Izveštaja o inflaciji koja se od početka godine kreće u granicama cilja NBS od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata, i da će, prema novoj projekciji, ona do kraja godine nastaviti da se kreće u granicama centralnog cilja.

Zahvaljujući postignutim rezultatima, rekla je Tabaković, povećan je i kreditni rejting Srbije, a tokom ove godine premija rizika Srbije pala je na istorijski minimum. Samo u toku ove godine, premija rizika zemlje više je nego prepolovljena i od avgusta se kreće na relativno stabilnom nivou – oko 120 baznih poena, što su i njeni najniži nivoi, što znači i mogućnost korišćenja i domaćih i eksternih izvora finansiranja po povoljnijim uslovima.

Tabaković je rekla i da, uprkos činjenici da je od decembra prošle godine FED tri puta povećao referentnu kamatnu stopu, mi smo ove godine zabeležili daleko niži odliv portfolio investicija. Konkretno, odliv je bio oko 85% niži tokom ovih devet meseci nego u istom periodu prošle godine. Pritom smo, tokom drugog i trećeg tromesečja, imali zapravo neto priliv portfolio investicija uprkos globalnom ambijentu, u kojem je, kao što sam već rekla, FED povećavao svoju referentnu kamatnu stopu.

"Pored toga, imajući u vidu ono što smo ostvarili tokom prethodnih devet meseci, ponovo smo revidirali naviše našu projekciju neto priliva stranih direktnih investicija za ovu godinu, sa 1,7 milijardi evra na 2,1 milijardu evra. To znači da i ove godine očekujemo da strane direktne investicije budu na nivou od oko 5,5% bruto domaćeg proizvoda, čime će treću godinu zaredom premašiti deficit tekućeg računa. To istovremeno doprinosi rebalansiranju naše ekonomije i vodi dinamičnijem izvozu, koji, zahvaljujući novim projektima i širenju izvozne ponude, beleži dvocifrene stope rasta", dodala je Tabaković..

U narednom periodu, istakla je, naglasak treba da bude na očuvanju postignutih rezultata, daljem unapređenju poslovnog ambijenta i daljem jačanju konkurentnosti domaće ekonomije kroz strukturne reforme.

"U periodu od prethodnog izveštaja o inflaciji, snizili smo referentnu kamatnu stopu dva puta, u septembru i oktobru, za ukupno 50 baznih poena. Referentna kamatna stopa time je snižena na 3,5%, što je njen najniži nivo u režimu targetiranja inflacije. Odluku da nastavimo sa ublažavanjem monetarne politike opredelili su dodatno sniženi inflatorni pritisci, kao i činjenica da je, zahvaljujući povoljnim makroekonomskim performansama, povećana otpornost domaće ekonomije na eksterne šokove. Na niske inflatorne pritiske ukazuje niska i stabilna bazna inflacija, koja se kreće oko 1,5% međugodišnje, koliko je iznosila i krajem prethodne godine. Takođe, manji je bio i efekat suše na cene hrane, a sekundarni efekti na ostale cene su izostali, što potvrđuju i
inflaciona očekivanja u granicama cilja. I prema našoj novoj projekciji, koja uvažava dosadašnje ublažavanje monetarne politike, kao i povećanje plata u javnom sektoru i penzija, inflacija će do kraja perioda projekcije nastaviti da se kreće u granicama cilja, 3 % na godišnjem nivou", rekla je Tabaković.

Orema njeni mrečima, ekonomska aktivnost početkom godine izvesno je bila pogođena šokovima na strani ponude, koji su se pre svega odrazili na poljoprivredu i energetiku. Međutim, sektori koji nisu bili pod uticajem negativnih efekata ovih šokova nastavili su da beleže dobre performanse, posebno prerađivačka industrija. U trećem tromesečju, s postepenim iščezavanjem efekata ovih šokova, rast je ubrzan. Ekonomska aktivnost van poljoprivrede i energetike ostvariće u ovoj godini rast od 3%, a u prerađivačkoj industriji rast će verovatno biti i brži od prethodno očekivanog.

"Ono što nam predstoji jeste dalji rad na unapređenju poslovnog ambijenta, što će, uz visok i projektno diversifikovan priliv stranih direktnih investicija, realizaciju infrastrukturnih projekata, dosadašnje ublažavanje monetarne politike i odgovornu fiskalnu politiku, doprinositi stvaranju osnove za ubrzanje ekonomskog rasta na održivim osnovama u srednjem roku. U skladu s tim, u 2018. i 2019. očekujemo njegovo ubrzanje na oko 3,5%, a u srednjem roku na oko 4%. Paraleno s tim, očekujemo nastavak oporavka tržišta rada, odnosno rast zaposlenosti i životnog standarda", kazala je Tabaković.

Na kraju se osvrnula na upravo završenu posetu misije Međunarodnog monetarnog fonda povodom osme revizije stendbaj aranžmana Republike Srbije.

"Kada je reč o politici i rezultatima Narodne banke Srbije, ocenjeno je da će inflacija ostati na nivou oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije. Takođe, ocenjeno je da je, ako se ima u vidu očekivano kretanje inflacije na niskom nivou i kretanje deviznog kursa, karakter monetarne politike odgovarajući. U domenu finansijskog sektora, ocenjeno je da Strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita nastavlja da daje veoma dobre rezultate, da kreditna aktivnost banaka raste i doprinosi ekonomskom rastu, kao i da je postignut značajan napredak u oblasti supervizije banaka i usaglašavanja pravnog okvira sa standardima Evropske unije. Sve zajedno doprinosi održavanju finansijske stabilnosti", zaključila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.