Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Elitu celu skupili u švajcarskom selu

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

Prva vest u celom svetu protekle nedelje je da je jedno malo alpsko mesto ugostilo najvažnije ljude biznisa i politike. U Davosu, na istoku Švajcarske ,oni su se tradicionalno okupili da u nekoliko dana razmotre aktuelne svetske probleme. Razgovaralo se o trgovini, zaštiti životne okoline, borbi protiv terorizma, poreskim sistemima i konkurentnosti. Tako je već 47 godina, zahvaljući Klausu Švabu, nemačkom inženjeru i ekonomisti. On je 1971. zamislio da se na ovom mestu održava najpoznatiji Svetski ekonomski forum. Svaki dan proveden u Davosu košta mnogo, ali zbog prilike da se na jednom mestu ostvare kontakti sa najuticajnijim ljudima na svetu, za mnoge učesnike „vredi svaku paru“.

Ove godine najvažnija tema u Davosu bila je „zajednička budućnost u rascepkanom svetu“ a najvažniji gost je bio američki predsednik Donald Tramp. Pored njega u radu Foruma učestvovalo je još 70 šefova država i vlada, ali i mnogi direktori najvećih svetskih kompanija i banaka.U Davosu su bili prisutni i šefovi 40 najvažnijih međunarodnih organizacija, kao što su Ujedinjene Nacije,Svetska banka ili Grinpis. Evropa je bila u „najjačem“ sastavu: nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, britanska premijerka Tereza Mej i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker učestvovali su u radu Foruma.Iz razgovora koji su se vodili na preko 400 sesija čulo se snažno zalaganje za slobodnu trgovinu, konkurentnost i dalje integracije na ekonomskom planu. Posebno je u izlaganjima lidera Nemačke i Francuske primetno da je evropska ideja još jača, a Unija i dalje okosnica njihove politike. Bilo je i drugih mišljenja.Stavovi predsednika SAD izneti u Davosu, tumače se kao protekcionistički i antiglobalistički.To je praktično nastavak njegove politike „Amerika prvo“. Činjenica je da je on taj stav ublažio u razgovorima sa brojnim investitorima u Davosu koje je pozvao da ulažu u SAD, dopunivši ga izjavom da to ne znači i „Amerika sama“.

Region Balkana je bio zastupljen na ovom samitu na najvišem nivou. Naš večiti problem „zajednička budućnost u rascepkanom regionu“ potpuno se uklopio u temu ovogodišnjeg Foruma u Davosu. Svi lideri balkanskih država uzeli su učešća u panel diskusijama. Bilo je dosta bilateralnih susreta, a jedan od najvažnijih za nas imali su predsednici Srbije i Albanije. Po saopštenjima koja su usledila politička neslaganja su bila u drugom planu, a u fokusu su bili zajednički ekonomski interesi. Razgovaralo se o uklanjanju barijera u trgovini, kulturi i nauci.

U Davosu su pregovarali i makedonski premijer Zaev i grčki premijer Cipras. Zaključci ovog sastanka ukazuju da je moguće, uz obostrane ustupke, doći do kompromisa u političkom konfliktu dve zemlje.

Bilo je još mogućnosti za dijalog kroz različite panele i diskusije. Jedan od najvažnijiih za region je bio „Ubrzanje dugoročnog razvoja zapadnog Balkana“. Zajednički stav svih učesnika je da su „duboko i iskreno posvećeni evropskim integracijama i da dele evropske vrednosti i ideju dugoričnog mira, prosperiteta i stabilnosti“.Konsenzus o Zapadnom Balkanu „bez konflikta i sa više saradnje“ bio je prilika da se pokrenu i razgovori o ideji zajedničkog tržišta.  Ono bi moglo da privuče duplo više stranih investicija nego što je to sada slučaj i za ovu ideju ima podrške regionalnih lidera, pre svih iz Srbije i Albanije. 

Zapadni Balkan se vraća u fokus Evropske Unije. Prisustvo komesara za proširenje EU Johanesa Hana i predsednika Vlade Bugarske Borisova koja predsedava Unijom , ovom panelu to potvrđuje. Očekivanja su da nova strategija EU za Zapadni Balkan početkom februara potvrdi evropske perspektive regiona.Poruka iz Davosa je da se od nas očekuje „ubrzanje“.

U Davosu, u zavejanim Alpima, svi su lepo razgovarali i tražili zajednički interes.Tako su protekli i međusobni susreti balkanskih lidera. Mnogo je važnije šta će se nakon tih nekoliko „idiličnih“ dana dešavati u konkretnom smislu. Sa visine se bolje i dalje vidi evropski put, a Davos je na 1560 m nadmorske visine.

Ostali naslovi

Prva obveznica Pojas i Put na berzi u Šangaju
Srpska ekonomija
Na Šangajskoj berzi (ŠE) izdata je prva trogodišnja zvanična korporativna obveznica vredna 300 miliona juana (47 miliona dolara), koja se odnosi na kolosalnu kinesku infrastukturnu inicijativu "Pojas i Put"
Pale akcije Epla
Srpska ekonomija
Američki tehnološki div Epl će planiranu proizvodnju "ajfona X" za prvi kvartal prepoloviti na oko 20 miliona jedinica
Na sastanku u Turskoj dogovorena gradnja puta Beograd - Sarajevo
Srpska ekonomija
Na sastanku predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem dogovorena je gradnja obe ponuđene trase u kombinaciji autoput-brzi put na relaciji Beograd-Sarajevo
Investitori u kriptovalute mogu sve da izgube
Srpska ekonomija
Investitori u bitkoin treba uvek da imaju na umu probleme kao što su visoka volatilnost, moguće manipulacije cenama, gubitak podataka ili krađe podataka, poručuje Markus Miler, globalni šef Glavne investicione kancelarije Dojče banke za upravljanje imovinom
Solidna potrošnja Amerikanaca u decembru
Srpska ekonomija
Amerikanci su u decembru povećali potrošnju za 0,4 odsto, što je solidan, ali sporiji tempo u odnosu na eksploziju potrošnje u novembru
Direktoru Izidžeta manja plata zbog rodnog jaza u zaradama
Srpska ekonomija
Novom izvršnom direktoru britanske avio-kompanije Izidžet (easyJet) Johanu Lundgrenu plata će biti smanjena kako bi se izjednačila sa platom njegove prethodnice Karolin Mekol
Projekti za čvršće veze i manje barijera na Zapadnom Balkanu
Srpska ekonomija
Upravni odbor Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, čiji je predsednik Marko Čadež, usvojio je danas u Trstu program aktivnosti i projekata koji će ove godine realizovati privredne komore regiona
Kopaonik biznis forum od 4. do 7. marta
Srpska ekonomija
Jubilarni, 25. po redu Kopaonik biznis forum okupiće od 4. do 7. marta oko 1.300 ekonomista, predstavnika države, regulatornih tela, finansijskih organizacija iz zemlje i sveta koji će, između ostalog, pokušati da odgovore na pitanje šta srpska ekonomija treba da uradi kako bi fiskalnu stabilnost pretvorila u održivi rast
EU će reagovati brzo ako SAD uvedu trgovinska ograničenja
Srpska ekonomija
Evropska unija je spremna da reaguje brzo i na odgovarajući način ako SAD uvedu restriktivne trgovinske mere protiv 28-članog bloka, saopštila je danas Evropska komisija
Rast BDP-a u Indiji od 7 do 7,5 % u narednoj fiskalnoj godini
Srpska ekonomija
Ekonomija Indije će porasti po stopi od 7,0 do 7,5 odsto u fiskalnoj godini koja počinje 1. aprila 2018. godine, čime će ponovo postati najbrze rastuća ekonomija u svetu