Merkel bez muža ili muž bez Merkelove na odmoru?

Politički Berlin se odmara, a za nemačke političare se kaže da radije putuju na odmor u komšiluk, nego u ''daleke svetove'' tirkiznih boja Kariba, pustinjskih lepota ili širokih azijskih stepa, tako da su i ove godine Baltik, Severno more, Bavarska šuma, Tirol, Italija, Španija i evropsko inostranstvo, izgleda, njihove omiljene destinacije.

Gde se ovog leta odmara kancelar Angela Merkel, čija se vlada, ali i politika nalazi u jednoj od najdubljih kriza, za sada je otvoreno pitanje, pošto, ona, izgleda, nije, po tradiciji, zajedno s mužem, profesorom Joahimom Zauerom, otputovala u južni Tirol.

Sudeći prema medijskim izveštajima, njen muž je na put, veruje se, otišao zajedno sa jednim od svojih sinova iz prvog braka.

Na pitanje uticajnog tablioda ''Bild'' o ovom medijskim saznanjima, u Bundespreseamtu nije ni potvrđeno ni demantovano, da Merkelova sa mužem nije otišla na odmor i nije ništa rečeno o razlozima njenog mogućeg ostanka.

''O privatnim terminima nemačkog kancelara u osnovi ne dajemo nikakve informacije'', citirao je ovaj tabliod izjavu iz Bundespreseamta, a mediji ukazuju da su Zauer i Merkelova do sada provodili letnje odmore u idiličnom selu Sulda, u južnom Trolu, u hotelu sa četiri zvezdice ''Marlet'', gde su planinarili, često u pratnji legende tirolskog planinarenja, Rajnolda Mesnera.

Nemački mediji prenose saznanja lista '' Novi južnotirolski dnevnik'' da su sobe, rezervisane za sigurnosnu pratnju Merkelove, otkazane.

''Trač-listovi'', međutim, spekulišu o krizi braka, dok drugi pišu da o krizi u privatnom životu nema ni govora i da su se, Merkelova i njen muž na otvaranju Letnjeg festivala Vagnerove muzike u Bajrojtu, kao i svih prethodnih godina i ovaj put zajednički pojavili, prijateljski raspoloženi jedno prema drugom.

I, dok mediji, takođe, pišu i da će se, možda, Merkelova kasnije pridružiti ili se već pridružila mužu, ali i ukazuju na to da je njena majka stara već 90 godina, Nemci punom parom odlaze na odmore u najudaljenije, najopasnije, ali i najatraktivnije destinacije sveta.

Merkelovu, ma gde se odmarala, čeka-posle vrućeg leta, izgleda i vruća politička jesen-gde je i dalje kritkuju zbog politike ''otvorenih vrata'' i ''raširenih ruku'' prema izbeglicama i to ne samo njeni politički protivnici, već i istomišljenici.

Sukob sa bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU),''sestrinskom partijom'' njene svenemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) oko izbeglica i njhovog deportovanja u zemlje porekla, ozbiljno je uzdrmao harmoniju političkog Berlina, a analitičari ocenjuju da će ta tema imati svoj nastavak i u septembru.

Iako su CDU i CSU ''izgladile odnose'', problem nije rešen i najmanje do bavarskih pokrajinskih izbora, polovinom oktobra, može svakog časa ponovo da izbije, ukazuju eksperti za politički život.

Merkelovu na jesen čeka i teško pitanje zabrane vožnje dizel-automobila, koju bi vlada u Berlinu želela da izbegne, ali i rešenje mnogih socijalnih problema u zemlji, vezanih, pre svega, za negovanje i osiguranje starih i blesnih, rekonstrukciju penzionog sistema, pitanje takozvanog ''dečjeg dodatka'' za izgradnju kuća i stanova, definisanje transatlanskih odnosa, budućnost Evropske unije, ali i dolazak Redžepa Tajipa Erdogana, turskog predsednika, u Nemačku, u septembru.

Erdogan bi u septembru trebalo da dođe u državnu posetu Nemačkoj, gde bi trebalo da bude dočekan uz najviše vojne i državne počasti, himne, postojenu vojsku i crveni tepih.
Tek najavljena, a već sporna poseta turskog predsednika je ozbiljno kritikovana.

''Da li će nemačka da klekne pred despotom Erdoganom'', postavljaju mediji pitanje i ukazuju da je njegov najavljeni dolazak izazvao brojne diskusije.

Čem Ezdemir, jedini Nemac turskog porekla koji se vinuo u političke visine do šefa jedne nemačke partije, kritikovao je planirani dolazak Erdogana.

Ezdemir, do skoro šef opozicione partije ''Zeleni'', rekao je da Erdogan ''nije jedan normalan predsednik u jednoj demokratiji'' i da zato ni ne treba na takav način da bude primljen.

I zašto su, onda, ako je tako, planirani i državni banket i siviranje himni ispred predsedničkog dvorca ''Belvi'' i vojne počasti, postavljaju pitanje nemački mediji.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas iz redova socijaldemokratske partije kaže, međutim, da njega nikada nije mogao da ubedi argument kako sa teškim partnerima ne treba uopšte ni razgovarati, a i ekspert za pitanje spoljne politike Elmar Brok iz CDU smatra ispravnim poziv nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera svom turskom kolegi.

''Mi smo i drugima državnicima, sa krvlju na rukama, postavljali crveni tepih. Ako bi mi još samo sa demokratama želeli da pričamo, stajala bi ubrzo Nemačka na svetskoj političkoj pozornici veoma usamljena'', smatra Brok, dok mediji ukazuju na složenost ove posete i u kontekstu bivšeg nemačkog fudbalskog reprezentativca, turskog porekla i nekadašnjeg primera uspešne integracije Mesuta Ozila.

Fudbaler, koji se posle jedne zajedničke fotografije sa Erdoganom, našao kao tema brojnih diskusija, saopštio je da se povlači iz reprezentacije Nemačke zbog rasizma i diskriminacije ljudi poreklom iz Turske, a dan kasnije su njegovu odluku podržali neki turski ministri, koji su opisali potez 29-godišnjeg fudbalera kao "borbu protiv virusa fašizma".

Ozil je za reprezentaciju Nemačke na 92 utakmice postigao 23 gola, a imao je i 40 asistencija.

Kakvi su sami odnosi sa Turskom i koliko je Erdogan težak partner sa Bosfora, pitanje je koje se postavlja u nemačko-turskim odnosima, gde analitičari naglašavaju da bi, bez obzira na sve razlike u viđenjima i mišljenjima, trebalo da bude naglašeno ono sto je zajedničko-od uloge Turske u odbrani Evrope od islamskog radikalizma, najezde izbeglica, preko intenzivne privredne saradnje, do statusa miliona Turaka u Nemačkoj i EU.

Erdogan se pre nekoliko godina na Nemce posebno naljutio čak i zbog jedne sporne političke satire moderatora televizije ZDF Jana Bemermana, a u celu priču se tada umešala i Merkelova, koja je tu satiru, kako prenose mediji, ocenila kao ''svesno povređujuću''.

Da li je takav njen stav oraspoložio ''pašu sa Bosfora'' ne zna se, ali se zna da Erdogan u Berlinu važi kao zahtevan, težak partner za razgovor, čiji se postupci ne mogu predvideti, slično poput ruskog predsednika Vladimira Putina, za koga se kaže da se nikada unapred ne zna hoće li nastupiti kao šarmer ili kao autokrata.

Erdogan je ponekad personifikovana ljubaznost, a ponekad nastupa kao neljubazni, agresivni despot, ocenjuju nemački analitičari ovog političara, čije izjave skoro nikog ne ostavljaju ravnodušnim u Nemačkoj, u kojoj je više od tri miliona njegovih zemljaka, što je najveći broj stranaca, našlo ''uhlebljenje''.

Erdoganovi nasuputi u Nemačkoj, gde ga zemljaci slave kao ''pop-zvezdu'', a nemački političari, uglavnom, kritikuju, izazivaju uvek komentare, nezavisno od toga šta on predlaaže, a on, između ostalog, predlaže da mali Turci prvo uče turski, pa tek onda nemački jezik, upozorava na porast neprijateljstava prema strancima i rastuću islamofobiju, govori ''da'' integraciji i ''ne'' asimilaciji, kritikuje evropsku politiku Merkelove......

Osim toga, Erdogan u Nemačkoj, kao ni jedan drugi strani političar skoro uvek napravi politički spektakl, pošto ga njegovi zemljaci dočekaju u atmosferi turskih zastava i muzike, čežnje za dalekim prostorima i realnosti na nemačkom tlu, emocija i - obećanja.