Srbija ima odlične osnove za izgradnju ekonomije zasnovane na inovacijama

Predsedica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da je naša zemlja pokrenula širok spektar regulatornih i poreskih reformi, kako bi podstakla još brži razvoj privrednih grana zasnovanih na znanju i digitalnoj transformaciji.

"Velika mi je čast što sam pozvana da govorim pred ovako uglednom grupom ljudi i da predstavim rad Srbije na digitalnoj transformaciji, u čemu je “blokčejn” važan deo. Kao što neki od vas možda znaju, pre nekih pet godina Srbija je bukvalno bila na svega par meseci od toga da proglasi bankrot. Sa velikim naporima mog prethodnika, sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog tima u kome sam ja bila ministar državne uprave i lokalne samouprave, i u partnerstvu sa MMF-om mi smo uspeli da: stabilizujemo javne finasije – do te mere da danas imamo budžetski suficit već drugu godinu zaredom; smanjimo javni dug – koji je trenutno niži od 60 odsto našeg BDP-a; da smanjimo nezaposlenost za više od pola – sa više od 24 odsto do ispod 12 odsto koliko iznosi danas; da povećamo otvorenost zemlje za biznis – pa smo tako prošle godine privukli 2,6 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je više nego čitav ostatak regiona zajedno. Na osnovu toga Srbija je dobila titulu svetskog lidera u direktnim stranim investicijama, kao što je naveo “Fajnenšel tajms” (u odnosu na veličinu naše ekonomije), i šampiona u reformama u jugoistočnoj Evropi, kao što je navela Svetska banka", rekla je Brnabić.

Sada, kako je rekla, polako opuštamo veoma stroge mere fiskalne konsolidacije, i to je počelo da se ogleda u rastu našeg BDP-a, saopštila je Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

"U prvoj polovini ove godine naš rast BDP-a iznosio je 4,8 odsto i iako je naš projektovani rast za 2018. godinu bio 3,5 odsto sada je vrlo verovatno da ćemo to premašiti, a možda i ostvariti rast od četiri osto do kraja 2018. godine", istakla je Brnabić i upitala šta Srbija treba sad da učini? Nezavisno od politike, koji je glavni prioritet, najvažniji zadatak i izazov za moju Vladu u ovom mandatu?

Odgovor je, kako je rekla, jednostavan: dinamčiniji i mnogo održiviji rast BDP-a. To je naš sledeći zadatak koji moramo da ispunimo da bismo sustigli zemlje članice Evropske unije.

"I kao i uvek, to je lakše reći i definisati, nego učiniti. Dakle, u čemu vidimo najveći potencijal, izvor rasta i konkurentnosti, priliku da Srbija napravi veliki iskorak? To je jedna reč: digitalizacija. Četvrta industrijska revolucija je ta koja daje čitav niz prilika za ekonomije kao što je srpska. Oni koji nisu bili pobednici u prethodnim industrijskim revolucijama, sada imaju jedinstvenu šansu da postanu pobednici u današnjem svetu. Kao predsednica Vlade, odlučila sam da Srbija treba da iskoristi ovu jedinstvenu priliku, zbog čega sam proglasila digitalizaciju – digitalizaciju svih aspekata srpskog društva – za prioritet broj jedan Vlade", rekla je.

Ovo znači veoma širok spektar stvari: od razvoja e-Vlade i pružanja većeg broja e-Usluga – s ciljem poboljšanja efikasnosti i transparentnosti Vlade, i kao veoma moćno sredstvo u borbi protiv korupcije; preko snažne podrške brzo rastućem IT sektoru u Srbiji ((koji trenutno raste za više od 20 odsto godišnje, sa rastom izvoza od više od 30 odsto godišnje); preko značajnih investicija u modernizaciju obrazovanja (uveli smo programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole pa deca sada uče programe “Scratch” i “Python”; digitalne kompetencije su sada obavezne u svakom školskom predmetu, a ove godine počinjemo sa digitalnim udžbenicima u osnovnim školama; uveli smo pet puta više stručnih IT odeljenja u srednjim školama nego prošle godine; povećali broj studenata na tehničkim fakultetima za 20 odsto; započeli smo i program prekvalifikacije za one koji žele da uđu u IT sektor; do investicija u infrastrukturu što će omogućiti otvaranje više start-upova i inovacionih kompanija (uložemo približno 60 miliona evra u bar dva dodatna naučna i tehnološka parka u Srbiji, i proširujemo kapacitete naučno-istraživačkih laboratorija i instituta.

"Moj cilj je da podstaknem transformaciju srpske privrede sa privrede zasnovane na investicijama, kakvi smo danas, na privredu zasnovanu na inovacijama, kakvi treba da budemo. Stoga smo pokrenuli širok spektar regulatornih i poreskih reformi, kako bismo podstakli još brži razvoj privrednih grana zasnovanih na znanju i digitalnoj transformaciji. U tom smislu, mi ćemo promeniti neka naša zakonodavstva do kraja ove godine kako bismo u 2019. godinu ušli sa mnogo konkurentnijim regulatornim okruženjem. Na primer, u FinTech-u, Srbija je jedna od retkih zemalja koje su već uvele “Regulatory Sandbox” rešenja za plaćanja, a u oktobru ove godine uvodimo instant plaćanja, što omogućava prenos novca u roku od 30 sekundi nakon iniciranja plaćanja, 24 časa dnevno, direktno s jednog računa na drugi. Verujemo da će ovo dovesti do mnogih fintech inovacija i omogućiti da se napravi veliki napredak ka mobilnim plaćanjima i bezgotovinskom društvu", naglasila je.

Ove godine Srbija je udvostručila finansiranje Fonda za inovacije koji finansira inovativna preduzeća, a sada uspostavljamo Nacionalni naučni fond za podsticanje naučnih istraživanja. Kao i neke druge istočnoevropske zemlje sa tradicionalno jakim obrazovanjem u oblasti matematike, inženjerstva, tehnologije i nauke, Srbija je već godinama poznata kao odlična destinacija za outsourcing. Ona se nalazi među vodećim evropskim zemljama kada je u pitanju broj freelancera i, prema nekim procenama, na prvom je mestu bo proju freelancera po glavi stanovnika.

Ovo je, rekla je Brnabić, sve odlična osnova za izgradnju ekonomije zasnovane na inovacijama, a već imamo više kompanija i startapova koji se bave novim tehnologijama poput blokčejna, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, DNK sekvenciranja, virtuelne stvarnosti i računarskih igrica.

"Nekoliko naših kompanija su najbolje na svetu u svojoj oblasti – ali treba nam još takvih. Što se tiče blokčejna, imamo brojne uspešne kompanije koje rade sa najznačajnijim inostranim partnerima u svetu. Istraživanje “Tržišta i tržišta" u 2017. godini je prepoznalo Srbiju kao jednu od vodećih pet zemalja sveta po broju inženjera koji razvijaju blokčejn. Istovremeno, srpska blokčejn kompanija “Game Credits” je vodila najveći projekat sa mehanizmom “Initial Coin Offering” na svetu, a u Srbiji ima još nekoliko blokčejn projekata preko kojih je skupljen kapital u vrednosti od nekoliko desetina miliona evra. Jedan projekat koji bi mogao biti posebno važan je rešenje zasnovano na blokčejnu za slanje doznaka, pošto se u Srbiju šalje nekoliko milijardi evra doznaka svake godine. Ovaj projekat vodi UNDP, što je primer naše bliske saradnje i sa kompanijama i sa zajednicom donatora. Još jedan sjajan primer je Global Sun Foundation, globalna NVO koja posluje iz Srbije i koja skuplja sredstva za lečenje dece, potpuno transparentno na blokčejnu. Ovo je veliko poboljšanje u transparentnosti i izgradnji poverenja, s obzirom na to da većina NVO-a nema javno dostupne informacije o tome koliko su njihova sredstva zapravo korišćena za krajnji cilj.

"Blokčejn industrija u Srbiji se organizovala u Blokčejn udruženje Srbije. Neki od najpoznatijih savetnika tog udruženja su Loreta Džozef, veliki prijatelj koji je ovde sa nama i koji pomaže u regulisanju blokčejn industrije širom sveta, kao i Džozef Vajnberg i Ben Jablon, stručnjaci iz oblasti blokčejna koje većina vas već zna. Vlada Republike Srbije prepoznaje značaj podržavanja ovih napora i mi želimo da stvorimo najbolje moguće okruženje za rast blokčejn industrije u skladu sa najboljim smernicama i standardima širom sveta. Takođe se trudimo da iskoristimo tehnologiju blokčejna u državnoj upravi. Da budem preciznija, aktivno razmišljamo o tome da stavimo našu evidenciju građana na blokčejn, a potom će uslediti i druge aplikacije. Na kraju, nadam se da sam uspela da vam dočaram bar delić od mnogih sjajnih stvari koje se trenutno dešavaju u Srbiji, sa posebno uzbudljivim periodom za srpsku blokčejn zajednicu. Ja čvrsto verujem da su digitalne mogućnosti ogromne i da Srbija ima istinsku šansu za brz rast u doglednoj budućnosti. Uvereni smo da bi u nekim oblastima, poput blokčejna, Srbija mogla da bude i među vodećim zemljama sveta. Meni je veoma važno da vodim digitalnu transformaciju i modernizaciju svoje zemlje, ali i da po svetu pronosim glas o ovoj novoj, progresivnoj Srbiji. Hvala vam što ste mi dali šansu da uradim upravo to. Ja lično i moja Vlada smo posvećeni tome da budemo pokretači promena. Otvoreni smo za partnerstva koja pospešuju ekonomski rast i željno iščekujem da svi vi pokrenete biznis ili u Srbiji ili sa partnerima iz Srbije", istakla je Brnabić.