Privredni rast u 2018. godini iznosiće 4,2 odsto

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da procene rasta privrede u 2018. godini iznose 4,2 odsto, umesto ranije najavljenih 3,5 odsto, najavivši izradu novog, petog ciklusa Programa ekonomskih reformi (ERP) 2019–2021. godine, u okviru procesa evropski semestar "Lajt".

Mali je na uvodnom sastanku za izradu tog programa, kojem je prisustvovao i šef Delegacije EU Sem Fabrici, ocenio da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama Unije.

On je objasnio da će ceo proces izrade ERP-a biti usaglašen sa izradom fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2019. godinu, imajući u vidu da je poseban deo tog programa posvećen finansiranju strukturnih reformi, koje su predstavljene u ovom dokumentu.

Veoma je važno da u uslovima fiskalne konsolidacije pažljivo izaberemo prioritetne strukturne reforme i obezbedimo dovoljno sredstava za njihovo finansiranje iz svih raspoloživih izvora, rekao je ministar, koji je i nacionalni koordinator za ovaj program.

Mali je podsetio na to da je Vlada Srbije postigla dogovor sa MMF-om o novom makroekonomskom programu i programu strukturnih reformi, koji je podržan Instrumentom politike koordinacije od avgusta 2018. do januara 2021. godine, a koji je u potpunosti usklađen sa ERP-om i predstavlja njegovu važnu podlogu.

On je naveo da je cilj oba programa jačanje osnova za zdrav ekonomski rast kroz rešavanje ključnih ekonomskih izazova i politike koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu održivost, veću otpornost finansijskog sektora i unapređenje konkurentnosti privrede.

Ministar je rekao da je nakon rasta BDP-a ostvarenog u prvoj polovini godine od 4,9 odsto, očekivani rast u celoj 2018. revidiran sa 3,5 odsto na 4,2 odsto, da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 11,9 odsto, odnosno da je više nego dvostruko manja od one u 2012. godine, kada je bila iznad 25 odsto.


U prvoj polovini 2018. godine, ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,4 milijarde evra, što je za 15,6 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine, rekao je Mali i podsetio na to da su u prvih sedam meseci ove godine zabeleženi i dobri fiskalni rezultati.

Prema njegovim rečima, u periodu januar–jul ostvaren je budžetski suficit u iznosu od 49,1 milijardu dinara, dok je na nivou opšte države u prvih sedam meseci ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 50,6 milijardi dinara.

Fabrici je naglasio da Srbija i druge države koje žele da se priključe Evropskoj uniji moraju da ispune određene političke i ekonomske kriterijume, odnosno da budu funkcionalne, održive tržišne ekonomije.

On je istakao da, na osnovu podataka koje je izneo ministar finansija, Srbija ide u dobrom smeru, reforme su postavljene dobro i imale su pozitivan uticaj.

Prema njegovim rečima, ministri finansija 28 država članica Unije, koji su razmatrali program za 2018. godinu, dali su osam preporuka za Srbiju, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Reč je, kako je dodao, o tome da treba smanjiti javni dug, povećati javne investicije, izbalansirati budžet, smanjiti nenaplative kredite, povećati ulaganja u energetiku, sprovesti reforme na tržištu rada, rešiti pitanje parafiskalnih nameta i završiti proces privatizacije.