Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Pušten u rad sistem za instant plaćanja - IPS NBS sistem

Beograd
Foto:NBS
Srpska ekonomija

Počeo je s radom sistem za instant plaćanja čiji je operator Narodna banka Srbije – sistem IPS NBS. Reč je o najsavremenijem platnom sistemu, koji će raditi neprekidno – 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje i omogućavati prenos novca u roku od samo nekoliko sekundi.

Na uspostavljanju ovog sistema Narodna banka Srbije radila je gotovo dve godine i on predstavlja jedan od najznačajnijih projekata Narodne banke Srbije. Puštanjem u rad sistema IPS NBS, Narodna banka Srbije stala je rame uz rame s najznačajnijim finansijskim institucijama u svetu.

Sistem IPS NBS znatno će olakšati prenos novca i građanima, i privredi. Zahvaljujući ovom sistemu, biće moguće izvršiti prenos novca u dinarima, do iznosa od 300.000 dinara po transakciji, u roku od samo nekoliko sekundi. To znači da će primalac novca, samo nekoliko sekundi nakon što platilac započne platnu transakciju, moći da raspolaže novcem. Korisnik prilikom plaćanja neće više morati da vodi računa da li je radni ili neradni dan, koje je doba dana i da li je ekspozitura banke u kojoj ima platni račun otvorena. On će moći da plaća u bilo koje doba dana, i to različitim kanalima (u zavisnosti od toga šta mu njegova banka nudi), a opcije su brojne – šalteri, aplikacije za mobilno i elektronsko bankarstvo, i instant plaćanje na prodajnom mestu trgovca (fizičkom ili virtuelnom).

Za početak, banke će biti obavezne da ponude svojim klijentima najmanje jedan kanal za instant transfer odobrenja (na primer, aplikacijom za mobilno odnosno elektronsko bankarstvo), dok će najkasnije od 1. aprila 2019. godine biti dužne da omoguće instant plaćanja svim raspoloživim kanalima za iniciranje platnih transakcija. Sistem IPS NBS obezbeđuje bankama infrastrukturu koja predstavlja osnov za razvoj novih, inovativnih proizvoda i usluga, pa očekujemo da će u narednom periodu banke iskoristiti sve mogućnosti koje im sistem pruža.

Najkasnije do 1. aprila 2019. godine banke koje korisnicima omogućavaju izdavanje i prihvatanje platnih instrumenata na prodajnom mestu biće dužne da omoguće i uslugu instant plaćanja na prodajnom mestu (fizičkom ili virtuelnom). Kupac će moći da plati korišćenjem QR koda, i to na dva načina. Jedan način je da kupac generiše na svom mobilnom telefonu QR kod, koji će zatim trgovac skenirati, a drugi da trgovac bude taj koji će generisati QR kod na svom prodajnom mestu, a kupac ga skenirati i na taj način platiti. Pored toga što ubrzava proces plaćanja, navedeno predstavlja i pravu konkurenciju kartičnim plaćanjima, posebno zato što omogućava trgovcu da mu novčana sredstva budu odmah dostupna na računu, bez potrebe da čeka nekoliko dana kao kod plaćanja karticom.

Osim instant plaćanja na prodajnom mestu, sistem IPS NBS omogućava korišćenje usluge centralne adresne šeme i usluge preuzimanja podataka o fakturi. Centralna adresna šema predstavlja uslugu registrovanja broja mobilnog telefona u centralnoj bazi, odnosno njegovog povezivanja s brojem računa, što će omogućiti korisniku da prenosi novac na račun drugog korisnika samo na osnovu poznavanja njegovog broja mobilnog telefona, bez potrebe da ima informaciju o broju njegovog tekućeg računa. S druge strane, usluga preuzimanja podataka o fakturi omogućiće korisnicima da od velikih izdavalaca računa (mobilni i kablovski operatori, pružaoci komunalnih usluga i sl.) elektronskim putem dobiju potrebne podatke na osnovu kojih će moći da na brz i komforan način plate račune za pružene usluge, s bilo kog mesta i u bilo koje vreme.

Na kraju, želimo da istaknemo da je Narodna banka Srbije prilikom uvođenja sistema IPS NBS posebno vodila računa o tome da naknade koje naplaćuje učesnicima u sistemu budu gotovo simbolične i zasnovane isključivo na stvarnim troškovima koje Narodna banka Srbije ima u vezi sa izvršavanjem transakcija.

S tim u vezi, Narodna banka Srbije je utvrdila da će naknada za izvršavanje naloga za prenos u sistemu IPS NBS za banku platioca iznositi samo 4 dinara. U slučaju plaćanja na prodajnom mestu trgovca, Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu od banke trgovca, i ta naknada iznosi 1 dinar za plaćanje računa do 600 dinara, odnosno 2 dinara za plaćanje računa preko 600 dinara. Uz navedenu naknadu, banka trgovca plaća i međubankarsku naknadu, koja ne može biti veća od 0,2% iznosa platne transakcije na prodajnom mestu trgovca, što je u ovom trenutku povoljnije od međubankarske naknade koju plaćaju kod kartičnih plaćanja, saopštila je NBS.

Imajući u vidu visine naknada koje Narodna banka Srbije naplaćuje bankama koje učestvuju u sistemu IPS NBS, odnosno niske troškove koje banke imaju prilikom izvršenja ovih instant transfera odobrenja, očekujemo da će i banke u skladu sa svojom poslovnom politikom utvrditi naknade za krajnje korisnike kojima će privući što veći broj korisnika instant plaćanja i biti konkurentne na tržištu. Kako bi korisnici platnih usluga imali jasan uvid u visinu naknada koje banke naplaćuju za pružanje usluge instant transfera odobrenja, što će im omogućiti da uporede visinu tih naknada i opredele se za banku koja im najviše odgovara, Narodna banka Srbije je pripremila pregled naknada za instant transfer odobrenja.

Ostali naslovi

Uskoro predstavljanje naših potencijala u Španiji
Srpska ekonomija
Razmena između Španije i Srbije je u rastućoj fazi i špansko tržište sa 45 miliona potrošaca je izuzetno važno za srpske kompanije, izjavio je danas predsednik Prvredne komore Srbije Marko Čadež
Beograd domaćin poslovnog foruma Španija-Srbija
Srpska ekonomija
Dvodnevni poslovni forum "Španija-Srbija" počinje danas u Beogradu, a u Srbiju su došli predstavnici 21 španske kompanije iz sektora infrastrukture, životne sredine, turizma, saobraćaja, građevinarstva, agro-prehrambene, tekstilne i modne industrije
Putin potpisao ekonomske sankcije protiv Ukrajine
Srpska ekonomija
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas ukaz o specijalnim ekonomskim merama koje će biti preduzete kao odgovor na antiruske sankcije Ukrajine, objavljeno je na zvaničnom sajtu Kremlja
Promovisati potencijal srpskog IT sektora na azijskom tržištu
Srpska ekonomija
Srpske IT kompanije mogu da nađu svoje mesto na ogromnom kineskom tržištu, a Srbija je jedna od prvih zemalja sa kojom je Kina potpisala ugovor o saradnji u oblasti digitalne ekonomije. Država treba da pomogne da se domaći potencijal uspešno promoviše na azijskom tržištu, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije na bilateralnom skupu srpskih i kineskih IT kompanija
Ekonomsko povezivanje od vitalnog interesa za region Zapadnog Balkana
Srpska ekonomija
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izrazio je danas uverenje da reforme koje Vlada Srbije sprovodi predstavljaju ispravan put, koji vodi ka unapređenju društva, jačanju institucija i privrednom napretku
Srpska ekonomija ponedeljkom u 18:10 na RTS 2
Srpska ekonomija
Nordijski region  jedan je od najdigitalizovanijih na svetu i sa najefikasnijom javnom administracijom. Svoje iskustvo spremni su da podele sa Srbijom. O tome za Srpsku ekonomiju govore Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji i eksperti u oblasti digitalizacije nordijskih zemalja. O ovoj i drugim temama više reči biće u emisiji "Srpska ekonomija" u ponedeljak u 18:10 na RTS 2
Pali prinosi na italijanske obveznice
Srpska ekonomija
Prinosi na obveznice italijanske vlade pali su danas nakon što je rejting agencija Mudis zadržala stabilne izglede na dugoročno zaduživanje zemlje, mada je u petak, kao što je bilo očekivano, snizila kreditni rejting Italije na Baa3, što je najniži investicioni nivo
Jadar i RTB Bor - velike razvojne šanse
Srpska ekonomija
Ministar energetike Aleksandar Antić je izjavio danas, na 18. Ekonomskom samitu Srbije, da je rudarstvo velika razvojna šansa i da projekti "Jadar" i "Timok" na nalazištu Čukaru peki, zajedno sa razvojem RTB-a Bor, mogu puno da utiču na ubrzani privredni razvoj zemlje
Zakon o građevinskim proizvodima za evropske standarde
Srpska ekonomija
Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, rеkla jе danas da ćе prеdložеni zakon o građеvinskim proizvodima ovu oblast urеditi po standardima i praksi Evropskе unijе i olakšati domaćim proizvođačima izvoz na strana tržišta
Manji javni dug EU u 2017. godini
Srpska ekonomija
Budžetski deficit Evropske unije je pao 2017. godine na 1,0 odsto BDP-a sa 1,7 odsto BDP-a iz 2016. godine, a deficit evrozone je oboren lani na 1,0 odsto sa nivoa od 1,6 odsto prethodne godine