Izvoz agrara tri milijarde evra, unaprediti kvalitet

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2018. godini vredi skoro tri milijarde evra, ali treba raditi na unapređenju kvaliteta i promeni izvozne strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, ocenjeno je na skupu Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza - Put napred za poljoprivredu Srbije. 

U Ministarstvu poljoprivrede, kako ističu, nisu zadovoljni trenutnom strukturom izvoza srpskog agrara u kome dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, nižeg nivoa prerade i manje  dodate vrednosti, saopštila je PKS.

Ovi proizvodi čine gotovo tri četvrtine vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok proizvodi veće dodate vrednosti, odnosno većeg stepena prerade učestvuju sa oko 25 odsto, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.

 „Cilj nam je da se struktura izvoza u budućnosti menja“, rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Agrobiznis je sektor koji na najbolji način koristi preferncijalni pristup tržištima zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovni, istakao je državni sekretar i dodao.  

Prednost Srbije, po rečima Mahmutovima, je to što proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu, a izvoz srpskog agrara učestvuje sa 20 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da se 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasira van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini i  da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi. 

Naglasio je da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno da napravimo jednu ozbiljnu diverzifikaciju, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetenijoj proizvodnji i na promociji na tržištima na kojima nismo prisutni. 

„Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu“, kaže Nikčević.

Direktor Sektora poljoprivrede u PKS Veljko Jovanović kaže da je prehrambena industrija jedan od segmenata koji najviše obećava kada je reč o izvozu i da je potrebno fokusirati se na investicije u taj sektor.

Smatra da država treba da subvencioniše kvalitet i podržava one privredne subjekte koji mogu da povuku čitav lanac proizvodnje, a naglasio je i važnost ulaganja u marketing. 

Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović ističe da trendovi spoljnotrgovinske razmene  poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguracijom domaće agrarne politike. 

Srbija je, navodi, uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona, ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka. 

Naglasio je da su potrebna veća izdvajanja za investicije u poljoprivrednu proizvodnju duž celog tržišnog lanca, od primarne proizvodnje do prerade. 

„To je put za napredak“, zaključio je Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.