Transparentnije upravljanje javnim finansijama

Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gojko Stanivuković učestvovao je danas na trećem sastanku Dijaloga o politici upravljanja javnim finansijama, zajedno sa šefom Delegacije EU Semom Fabricijem i ambasadorom SR Nemačke Tomasom Šibom.

Program reforme upravljanja javnim finansijama 2016–2020. godine predstavlja strateški dokument koji je Vlada usvojila krajem 2015. godine, sa ciljem da doprinese tome da izvršenje budžeta bude na najbolji mogući način povezano sa različitim politikama Vlade.

Stanivuković je istakao da je cilj reforme unapređenje tog sistema kako bi se postigao održiv budžet, smanjio javni dug, ojačalo finansijsko upravljanje i kontrola, unapredile revizorske kontrole i parlamentarni nadzor, što dalje doprinosi transparentnosti u upravljanju javnim finansijama, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

On je dodao da je od usvajanja Programa najveći napredak ostvaren na unapređenju kredibiliteta makroekonomskih prognoza, srednjoročnom planiranju od strane budžetskih korisnika, unapređenju programskog budžetiranja i poboljšanju finansijske kontrole javnih sredstava u oblasti javnih nabavki.

Stanivuković je rekao da je među prioritetima i transformacija Poreske uprave, kao i da se Program transformacije i Akcioni plan od 2018. do 2023. intenzivno sprovode.

Prema njegovim rečima, predviđeno je razdvajanje osnovnih i sporednih aktivnosti koje obavlja Poreska uprava, što će biti podržano posebnim organizacionim strukturama, poslovnim planovima i upravljačkim strukturama.

Najveći napredak u domenu finansijske kontrole javnih sredstava ostvaren je, kako je istakao, usvajanjem Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period od 2017. do 2020.

Takođe, značajno je ojačana i Budžetska inspekcija, koja je prerasla u poseban sektor Ministarstva finansija, a u narednom periodu akcenat će biti stavljen na jačanje kapaciteta i znanja u ovoj oblasti, najavio je državni sekretar.

On je, govoreći o prioritetnim oblastima Programa, naveo da se najviše pažnje posvećuje unapređenju upravljanja javnim investicijama, podsetivši na to da je Vlada 2017. godine usvojila Uredbu o sadržaju, načinu pripreme i procene, kao i o praćenju sprovođenja i izveštavanja o sprovođenju kapitalnih projekata.

Procenat budžetskog izvršenja kapitalnih projekata je u 2018. povećan i iznosi približno 85 odsto, istakao je državni sekretar, a zatim se osvrnuo i na ciljeve fiskalne politike u narednom periodu.

U tom pogledu, Stanivuković je izdvojio ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od 0,5 odsto BDP, koji omogućavaju pad učešća javnog duga ispod 50 odsto BDP.

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji, kumulativna stopa rasta u naredne tri godine iznosiće 11,9 odsto i biće opredeljena rastom domaće tražnje.

Prosečno godišnje, naša privreda će rasti po stopi od 3,8 odsto, a paralelno ćemo smanjivati javni dug, intenzivnije sprovoditi reformske procese i insistirati na fiskalnoj disciplini, objasnio je Stanivuković.

Fabrici je ukazao na važnost dobrog upravljanja javnim finansijama koje treba da bude transparentno.

Reč je o zdravom i odgovornom trošenju sredstava. Srbija je načinila velike napretke na ovom polju. Smanjenje javnog duga i deficita dovelo je do boljeg upravljanja javnim sredstvima, što je od suštinskog značaja za napredak, objasnio je on.

Šib je podvukao da su Srbija i Nemačka partneri kada je reč o dobrom finansijskom upravljanju.

Naš zajednički rad i napori su usmereni na dva cilja – da se unapredi transparentnost i učešće u donošenju odluke o budžetu i svim budžetskim postupcima, poručio je Šib.

Stanivuković je preneo zahvalnost partnerima koji Srbiji pomažu da se ovaj projekat sprovede, pre svega Evropskoj komisiji i Nemačkoj, kao i vladama Švedske, Švajcarske, Velike Britanije, SAD, Slovačke, Svetskoj banci, MMF-u, OECD-u i UNDP-u.