Brisel potvrdio odlične ekonomske rezultate Srbije

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali prisustvovao je danas u Briselu sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU, na kojem je zaključeno da Unija podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi.

Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, što ima za cilj efikasnu pripremu učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.

Mali je istakao da je Srbija uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila čvrstu osnovu za dalji rast, uz napomenu da je danas bilo reči o reformama koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu, a poseban naglasak stavljen je na privlačenje stranih direktnih investicija, saopštila je Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, veoma je važno to što su sa makroekonomskom stabilnošću stvoreni preduslovi za privlačenje investicija u našu zemlju.

Ministar je ponovio da je, zahvaljujući reformskim merama  koje se sprovode od 2014. godine, Srbija postala najatraktivnija destinacija za ulaganja u regionu, te da je prošle godine privučeno 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija.

U prva četiri meseca ove godine ostvaren je priliv direktnih stranih investicija u iznosu od 1,2 milijarde evra, što je 14 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu, precizirao je Mali i dodao da je na osnovu toga definisan program od 20 reformi.

Te reforme, kako je naveo, predstavljaju deo paketa ekonomskih reformi koje se sprovode zajedno sa EU, pri čemu je osam reformskih mera usmereno ka poboljšanju poslovnog ambijenta, a preostalih 12 ka strukturnim promenama koje treba da unaprede naše poslovno okruženje.

On je objasnio da privlačenje više investicija podrazumeva nova radna mesta, manju nezaposlenost, ali i više novca u budžetu, što predstavlja preduslov za povećanje plata i penzija.

Srbija je u ovom trenutku šampion po pitanju sprovođenja ekonomskih reformi i na nama je velika odgovornost da nastavimo dalje tim putem jer tako će naša zemlja biti privlačnija investitorima za ulaganje, rekao je ministar.

Mali je naveo da će se, takođe, nastaviti proces smanjenja opterećenja na zarade, koji je započet prošle godine, jer je cilj da naša ekonomija oporezuje dohodak, odnosno dobit, a ne rad, što je ujedno i jedan od najvećih zahteva stranih investitora, navodi se u saopštenju.

Ministar je naglasio da se posebna pažnja ove godine pridaje investicijama u inovacije, zbog čega je ove godine izdvojeno približno 100 miliona evra za investicije u startapove, naučno-tehnološke parkove i za ulaganja u istraživanje i razvoj.

Hoćemo da budemo što bliže Evropi, da našim mladima damo mogućnost da rade sa kolegama iz EU na novim tehnologijama i istraživanjima. Na taj način dajemo doprinos četvrtoj industrijskoj revoluciji, jer želimo da Srbija bude njen deo, zaključio je on.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ukazala je na to da je inflacija u našoj zemlji na najnižem nivou u proteklih više od pola decenije, kao i da je zabeležen značajan pad u ukupnom broju problematičnih kredita.

Pored toga, kako je navela, našim merama je podržan dvocifreni rast u korporativnom i privatnom kreditiranju, a posredstvom ovog kanala podržan je i privredni rast.

Pored niske inflacije, ključni faktori za privlačenje direktnih stranih investicija su relativna stabilnost kursa i rezultati ostvareni u pogledu fiskalne politike, kao i u mnogim drugim oblastima, istakla je Tabaković.

U zaključcima sastanka u Briselu pozitivno se ocenjuje program ekonomskih reformi u Srbiji, uz očekivanje privrednog rasta od 3,5 do 4 odsto u periodu 2019–2021.

Kako je navedeno, privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama.

Istaknuto je da je monetarna politika dobro sprovedena, a da su inflacioni pritisci pod kontrolom. Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, te daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila.

Zapaženo je da je bankarski sektor stabilan i likvidan, dok je ukupni odnos problematičnih kredita značajno opao.

Takođe, ukazano je i na to da privreda zahteva dalju transformaciju da bi bila konkurentnija, a da su glavni izazovi unapređenje transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta.

Potrebno je, kako se navodi, povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada.