Osiguranje doprinosi sigurnosti u poljoprivredi

Poljoprivrednike u Srbiji neophodno je konstantno motivisati kako bi više osiguravali useve, plodove i životinje, jer je nivo zastupljenosti osiguranja u poljoprivredi u Srbiji na znatno nižem nivou nego u zemljama u regionu i razvijenim zemljama Evropske unije. Jedan je od zaključaka Konferencije o “Upravljanju rizicima u poljoprivrednoj proizvodnji”, koju je na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovala kompanija Đenerali osiguranje Srbija, generalni sponozor i dugogodišnji partner Novosadskog sajma.

„Cilj Đenerali osiguranja Srbija je da edukacijom, dostupnošću informacijama i kvalitetnom uslugom učinimo poljoprivrednim proizvođačima osiguranje prihvatljivijim, jer to pozitivno utiče na njihovu proizvodnju. Statistika pokazuje da je zastupljenije osiguranje useva i plodova, nego osiguranje životinja. U okviru osiguranja biljne proizvodnje, korisnici više traže osiguranje onih kultura koje iziskuju više ulaganja, poput voća, povrća. Najmanje je zastupljeno osiguranje u ratarskim kulturama“, rekao je direktor Sektora za osiguranje u poljoprivredi Đenerali osiguranja Srbija Nemanja Beljanski.

Od osiguravajućih kuća očekuje se, kaže Beljanski, da ispune zahteve poljoprivrednika u svakom smislu i da razbiju predrasude da je osiguranje skupo, navodeći da je osigranje jednog hektara u Vojvodini oko dva odsto vrednosti useva.

Poljoprivrednici najčešće koriste osiguranje na osnovne rizike, od grada, požara, groma, ali zastupljena su i osiguranja na dopunske rizike, poput mraza, prolećnog snega, gubitka količine kvaliteta.

„Svaki region izložen je nekim speficičnim rizicima, stoga bih pozvao poljoprivredne proizvođače da se informišu o paketima osiguranja, jer njihova specifična proizvodnja iziskuje izloženost specifičnim rizicima i neophodno je napraviti ponudu osiguravajućih pokrića, koja je prilagođena njihovim potrebama“, rekao je Nemanja Beljanski.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede subvencioniše premije osiguranja, od 40 do 70 odsto. Broj zahteva korisnika, u odnosu na 2006. godinu kada su uvedene mere podsticaja, značajno je uvećan.

„Godine 2006. imali smo svega 2.500 zahteva, kada smo za tu meru izdvojili 12 miliona dinara. Prošle godine primili smo 22.475 zahteva, i za tu namenu iz budžeta Srbije izdvojeno je 683 miliona, ali još nismo u potpunosti zadovoljni brojem zahteva za osiguranje plodova, useva i životinja“, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević.

On je naveo da je cilj ministarstva da obezbedi dovoljno sredstava u budžetu za ove namene, te da svi zahtevi poljoprivrednih proizvođača budu odobreni, a novaac isplaćen.

„Ceneći rizike i prateći strukturu poljoprivredne proizvodnje, ove godine smo za pet okruga opredelili da visina podsticaja bude 70 odsto, jer su tamo rizici znatno veći, dok je u ostalim slučajevima taj procenat 40 i 45 odsto“, rekao je državni sekretar Radošević.

On kaže da ministarstvo vodi računa da rizici budu manji, pa je tako, navodi, u Valjevu postavljeno 60 od ukupno 99 automatizovanih protivgradnih stanica, a sledeće područje koje će dobiti zaštitu od grada je Užice.

On je naglasio da i lokalne samouprave, opštine i gradovi, takođe, mogu da učestvuju u subvencionisanju premija osiguranja.

Na Konferenciji „Upravljanje rizicima u poljoprivrednoj proizvodnji“ Đenerali osiguranja Srbija, osim direktora Sektora za osiguranje u poljoprivredi te osiguravajuće kompanije Nemanje Beljanskog i državnog sekretara u resornom ministarstvu Željka Radoševića, govorili su prorektor Univerziteta u Novom Sadu Vladislav Zekić, kao i poljoprivredni proizvođač iz Budisave Pal Milinski, koji je dugogodišnji klijent Đenerali osiguranja Srbija. On se bavi ratarstvom i to je jedini izvor prihoda njegove porodice, što je kako je rekao, dovoljan motiv da se opredeliš za osiguranje.