Zakoni o investicionim fondovima kreiraće nove poslovne prilike za investitore

Ministar finansija Srbije Siniša Mali danas je poslanicima u Skupštini Srbije predstavio Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, saopštilo je ministarstvo finansija.

On je istakao da je u procesu daljeg jačanja srpske ekonomije, potrebno i kreiranje novih poslovnih prilika za domaće i strane investitore.

Podsetio je i da o navedenim aktivnostima i razvoju tržišta kapitala nije moglo da se razmišlja pre par godina.

"Sveobuhvatni izveštaj Svetske banke, u čijoj izradi su učestvovale sve ključne institucije i ministarstva zaključio je da nema jednostavnog kratkoročnog rešenja za razvoj tržišta kapitala. Sa druge strane, u sklopu globalne agende za rast, Svetska banka procenjuje da BDP Republike Srbije može da raste čak i do sedam odsto godišnje i da je značajan deo tog rasta uslovljen razvojem tržišta kapitala", naveo je Mali.

Kako je podsetio, ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim institucijama, sredinom ove godine osnovalo je Radnu grupu čiji je zadatak kreiranje Strategije za razvoj tržišta kapitala.

"Cilj pomenute Strategije je bio stvaranje povoljnog regulatornog okvira koji će predstavljati pokretačku snagu za dalji razvoj privatnog i javnog sektora u Srbiji u godinama i decenijama koje dolaze. Ono što daje dodatnu težinu ovoj aktivnosti, jeste činjenica da su svi međunarodni partneri (među kojima su EBRD, UNDP, Svetska banka i drugi) već izrazili nedvosmislenu podršku u ovom procesu i dali konkretne predloge za saradnju na razvoju tržišta kapitala", rekao je Mali i naglasio da je razvoj tržišta kapitala bitan preduslov za ispunjenje obaveza preuzetih u okviru Pregovaračkog poglavlja 9 - Finansijske usluge, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU.

Govoreći o paketu zakona koji se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu Srbije, ministar je istakao da su osnovni ciljevi donošenja ovih zakona obezbeđivanje uslova koji mogu da privuku veći broj učesnika na tržištu, ali i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja.

"Tu su još intenzivnije trgovanje, kao i pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za strana ulaganja. Istovremeno, biće omogućen pristup dodatnim odnosno alternativnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća", rekao je Mali.

Dodaje da se postiže međusobna usaglašenost ova dva zakona koja uređuju različite vrste institucija za kolektivno investiranje ali i ispunjavaju obaveze preuzete u okviru Pregovaračkog poglavlja 9 - finansijske usluge, u smislu dalje harmonizacije domaćih propisa sa propisima Evropske unije.

Govoreći o Predlogu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, Mali je naveo da se najvažnije izmene odnose na kupovinu investicionih jedinica, koje će moći da se vrše uplatom u dinarima i devizama, a investiciona jedinica će biti prenosivi finansijski instrument.

"Predvideli smo i mogućnost osnivanja posebne forme organizovanja krovnog fonda koji se sastoji od dva ili više podfondova. Uvođenje strukture glavnog i pratećeg fonda (masterfeeder) planirano je da uz dozvolu Komisije, prateći otvoreni fond može da uloži najmanje 85 odsto svoje imovine u glavni fond", pojasnio je Mali.

Predlogom Zakona o alternativnim investicionim fondovima, ističe ministar, definišu se osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (DZUAIF), kao i osnivanje, organizovanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima (AIF), vrste alternativnih investicionih fondova, poslovi i dužnosti depozitara, kao i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se sada, u uslovima stabilnosti finansijskog sistema, sistem osiguranja depozita dodatno uskladi na međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama Evropske unije.

"Ovim Predlogom postižemo da na obračun premije, pored stope premije i osnovice za obračun premije, utiče i procenjen faktor rizika u poslovanju svake pojedinačne banke. Planirana je i izmena osnovice za obračun redovne i vanredne premije, tako da se umesto na ukupne osigurane depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, premija obračunava na osigurane iznose depozita banaka do 50.000 evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Predloženi pristup je pravedniji i ujedno i dominantan u međunarodnoj praksi i regulativi", naveo je Mali.

Prema njegovim rečima, planirano je i uvođenje zasebnog pokrića deponenata.

"Uvođenje zasebnog pokrića deponenata u slučaju spajanja/pripajanja banaka za svaku od banaka posebno u ograničenom, ali javnosti obelodanjenom vremenskom periodu tako da osigurani deponenti spojenih odnosno pripojenih banaka u slučaju da su imali depozite u svakoj od tih banaka uživaju zasebno pokriće do 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke u periodu od šest meseci od dana spajanja/pripajanja, čime se unapređuje položaj deponenata", naveo je ministar.

On je podsetio i da je početkom ove nedelje Agencija za osiguranje depozita (AOD) objavila oglas za ustupanje portfelja potraživanja uz nadoknadu osam banaka u stečaju, kao i potraživanja kojima AOD upravlja, u iznosu od 1,82 milijardi evra, kao i da je od 2015. godine nivo problematičnih kredita u bankarskom sektoru smanjen sa 22 na 4,98 odsto, koliko iznosi u avgustu ove godine.