Drašković: Nema uspešne Srbije bez uspešnog RGZ

Generalni direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković rekao je u intervjuu za holandski magazin GIM International da ne može ni da se zamisli privredni napredak bez dobre zemljišne administracije i da, kako kaže, nema uspešne Srbije bez uspešnog RGZ.

Prema rečima Draškovića, prvog srpskog stručnjaka pozvanog da da intervju ovom najvećem svetskom magazinu za geoprostorne podatke, Srbija je prethodnih nekoliko decenija prošla kroz veoma težak period, što se odrazilo i na sistem zemljišne administracije ali da RGZ, uz pomoć mnogih partnera, rešava nasleđene probleme, uvodi inovativna rešenja i tehnologije da bi, kako ističe, bili pokretač daljeg ekonomskog razvoja Srbije.

RGZ danas posluje, kako ističe Drašković, kao moderna i pragmatična institucija, koja nije više “tradicionalni registar nepokretnosti, već digitalna platforma javnog sektora koja omogućava građanima dostupnost geoprostornih informacija na jedan transparentan, pouzdan i efikasan način”.

Kako je istakao, iz korena je promenjen ustaljeni sistem registracije nepokretnosti, koji je bio neefikasan, kada je uveden novi Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i katastar vodova juna 2018. godine.

Preopterećen sistem upravljanja zemljištem otežao je i garantovanje vlasništva na nepokretnostima, a što se, naglasio je Drašković, ogleda u činjenici da danas postoji više od četiri miliona neregistrovanih objekata kao i preko tri miliona stanovnika bez adrese.

“Danas, u skladu sa aktivnostima Vlade Republike Srbije, a uz veliku pomoć Svetske banke i drugih partnera kao što je UNFAO, Republički geodetski zavod krupnim koracima sređuje nasleđene probleme, digitalizuje podatke u poslovne procese i uvodi inovativna rešenja i tehnologije kako bi nadoknadili izgubljeno vreme i bili pokretač daljeg ekonomskog razvoja Srbije”, istakao je Drašković.

Planovi i aktivnosti RGZ su definisani i predstavljeni u Strategiji razvoja do 2021., naveo je on, dodajući da je njihova vizija motivisala druge delove sistema da budu proaktivni i da učestvuju u reformi čitave države.

RGZ je, kako kaže, izabrao teži put koji podrazumeva potpuno nov način razmišljanja (digitalno razmišljanje) kao i uvođenje novih i inovativnih tehnologija i poslovnih procesa.

Koristeći geoprostornu platformu Geosrbija, nove metode prikupljanja podataka, kao što je crowdsourcing, mogu biti integrisane u Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, rekao je Drašković.

On je istakao da je RGZ uspeo, za samo dve godine, da uradi kompletan posao ažuriranja adresnog registra i da danas zajedno sa lokalnim samoupravama radi na njihovom obeležavanju.

Upitan koja su ključna dostignuća dovela do toga da u Srbiji bude prepoznat kao “Reformator godine“, Drašković kaže da je to priznanje u stvari dostignuće cele struke.

“Činjenica da je institucija koja se bavi geoprostornim podacima dobila priznanje za reforme u procesu digitalizacije i ekonomskog razvoja države govori u prilog onome što svo vreme i tvrdimo na globalnom nivou – da su geoprostorni podaci resurs 21. veka i da ima ogroman potencijal za ekonomski i socijalni razvoj jedne države i društva”, istakao je Drašković.

Drašković je rekao da zahvaljujući aktivnostima i rezultatima ostvarenim u prethodnom period, Vlada Srbije i javnost sada shvataju važnost prostornih i 3D podataka u ekonomskom razvoju države i društva.

Kao dokaz tome govore i činjenice unapređenja Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, unapređenja geosektora i usvajanja strateških promena na nacionalnom nivou, kao što je Program ekonomskih reformi Vlade Srbije, uspon Srbije na Doing Business listi Svetske banke, Strategija javnog sektora u Srbiji kao i Akcioni plan Vlade Srbije.

Geosektor i zemljišna administracija su izuzetno veliki i kompleksni sistemi, i upravljanje geoprostornim podacima je nezamislivo bez globalnog okvira, rekao je Drašković.

“Po našem mišljenju UN-GGIM i Svetska banka će imati ključnu ulogu u daljem razvoju Geosektora i institucija kao što je RGZ, na globalnom i na lokalnom nivou”, rekao je Drašković.

Upitan kako će izgledati sistem zemljišne administracije u Srbiji za pet ili 10 godina, Drašković kaže da će za pet godina RGZ ostvariti sve svoje projektovane ciljeve, a to znači da će biti jedna od najuspešnijih administracija na svetu.

Govoreći o međunarodnoj konferenciji u Srbiji, koju RGZ organizuje u septembru zajedno sa Zajedničkim istraživačkim centrom (JRC) EU, Svetskom bankom, UNECE, UNFAO i UN-GGIM Evropa, Drašković je naveo da je osnovna tema konferencije važnost digitalne transformacije države i društva sa osvrtom na digitalne prostorne podatke i uvođenje inovativnih usluga koje se odnose na regionalno i prostorno planiranje, pametne gradove i poljoprivredu sledeće generacije.

Kako je rekao, RGZ je izabran za domaćina i partnera zbog izuzetnih rezultata koje je ostvario u prethodnom periodu na polju digitalizacije svojih usluga, uvođenjem modernih tehničkih i tehnoloških rešenja i inovativnosti u oblasti upravljanja geoprostornim informacijama i katastra nepokretnosti.

RGZ pokazuje da je, zajedno sa Vladom Srbije i uz podršku Svetske banke, na dobrom putu da odgovori svim izazovima 21. veka, zaključio je Drašković za najveći svetski magazin za geoprostorne podatke, GIM International.