Banje, rimska tradicija i održivi razvoj

Joakim Liber, počasni Generalni sekretar Evropske spa asocijacije (ESPA), predsedavajući Udruženja ,Kvalitet u prevenciji zdravlja (QUHEP), Ltd., Nemačka, govorio je na 10. CEI Forumu zdravstvenog velnes i spa turizma o kreiranju i implementaciji autentične ponude zdravstvenog turizma u Rimskim banjama Evrope.

Podsetio je da je evropska tradicija banja duga više od 2.000 godina. Udruženje termalnih banja deo je evropske tradicionalne medicine, koja se nastavlja na rimsku. Banje su, rekao je Liber, doživele renesansu u 18. veku u Velikoj Britaniji, a u 20. veku u Nemačkoj se razvija holistički pristup, pri čemu se, izmedju ostalog, važnost daje dobroj ishrani.

Liber je rekao da je formirana marketinška mreža banja i uspostavljena saradnja brendova. Ali, mreža destinacija još nije dovoljno jaka, a sve banje koje se baziraju na rimskoj tradiciji, kako je primetio, zajedno mogu mnogo da postignu. Savetovao je da se banje s rimskom tradicijom ujedine u različitosti. To znači, kako je objasnio, da je svaka jedinstvena, ali joj je zajediničko rimsko poreklo. Kao primer dobre prakse u oblasti Rimskih termalnih banja, odnosno banjskog, velnes i spa turizma naveo je Vrnjačku banju.

Naveo je i podatak da se za jedno velnes i zdravstveno putovanje u Nemačkoj izdvoji 2.000 evra. Svaki gost ostvari u proseku četiri ipo noćenja, aiko je za promenu u telu i duhu potrebno najmanje tri nedelje boravka u banji ili velnes centru i da se to ponovi nakon dve godine.

Tobias Bilenštajn, generalni direktor projekta Rimske banje Evrope, govorio je o održivom razvoju u spa centrima.

Prema njegovim rečima, ključno je da tri demenzije održivog razvoja, ekologija, društvo i ekonomija, moraju da budu u balansu. Izneo je i zanimljiv podatak da sve više putnika želi da boravi u hotelima koji podržavaju održivi razvoj. I kongresi se sve češće održavaju u takvim hotelima.

Pojedini hoteli, na primer, naveo je Bilenštajn, izbacuju plastičnu ambalažu iz upotrebe, što je takodje deo održivog razvoja.

Banje, dodao je, doprinose održivom razvoju i načinu života koji se bazira na prevenciji.

Što više ljudi odlazi u banje radi prevencije, tim se više smanjuju i troškovi u sistemu zdravstvene zaštite, zaključio je Bilenštajn.