Aktuelni trendovi u velnes turizmu

Aktuelni trendovi u velnes turizmu bili su tema drugog panela 10. CEI Foruma zdravstvenog velnes i spa turizma.

Majkl Valas (Michael Wallace), Spa, medicinski i velnes konsultant iz madjarske turističke agencije govorio je o zdravstvenom turizmu i potrebi da ljudi rade na sebi da budu aktivni.

Valas je govorio o sreći i mentalnom velnesu i njihovom uticaju na dug život. Ako smo okruženi dobrim, upešnim ljidima, živimo duže. Za to su bitni i porodica, okruženje u kome živimo. Emocije su važan deo čoveka, rekao je Valas i naglasio da postoje i drugi fatori.

Možemo da imamo sve najbolje, telo, kuću, posao, ali ako imamo loš odnos sa supružnikom to će uticati na to kako se osećamo. Ljudi se okreću trenutnim zadovoljstvima, kao što su pušenje, kupovina, koja ne menjaju naše duhovno stanje.

Ljudi, savetuje, treba da kontrolišu ta trenutna zadvoljstva da bi menjali svoje mentalno zdravlje, o čemu su vodili računa i stari Rimljani.

Sve ovo treba da prepoznaju i zaposleni u banjama. Ljudi idu u banje i zbog mentalnog zdravlja. Medjutim, mnoge banje su bučne pa nema pravog opuštanja te, kako je istakao, i o tome treba voditi računa.

Na ovom panelu Foruma govorio je i Boban Đurović, predsednik opštine Vrnjačka banja, koja je navedena kao primer dobre prakse.

Naglasio je da je Vrnjačka banja pre 150 godina postala preteča banjskog turizma u regionu, a prošle je, u godini jubileja, ostvareno više od milion noćenja.

I danas je, posle Beograda, najposećenija destinacija u Srbiji, sa oko 700. 000 noćenja za devet meseci. Banja, u kojoj u se lečili i rimski legionari, ima sedam termomineralnih izvora, a na 60 hektara su uređene parkovske površine.

Termalni izvori koriste se danas i za velnes i spa programe. U polednje dve godine izgradjeno je osam hotela sa spa i velnes sadržajima i Vrnjačka banja je lokomotiva banjskog razvoja, ali još uvek, kako je rekao Djurović, potrebno da se razvijaju novi bogati sadržaji.

Djurović je naveo da nije dovoljan samo zdravstveni turzam, već i sportsko rekreativni, kongresni, kao i turizam koji dovodi veliki broj gostiju iz inotranstva.

Zbog odnosa prema gostima imali smo nekoliko velikih investicija s brojnim sadržajima koji privlače turiste, poput akva parka sa zatvorenim i otvorenim bazenima.

U banji očekuju veći broj domaćih, ali i gostiju iz Rusije, Kine i Indije. Ta očekivanja baziraju se ne samo na bogatoj ponudi, već i izgradnji Moravskog koridora i otvaranja aeroroma “Morava”.

Da bi se postigli rezultati potrebni su, uz prirodno bogatstvo, i obrazovanje turističkih radnika, odnosno kadrova čemu se u Vrnjačkoj banji daje poeban značaj. Ovde postoje srednja ugostiteljska škola i fakultet.

Iduće godine uložiće se milion evra u nove velnes i spa programe, kao i sadržaje na planini Goč.

Najavio je i izgradnju panoramske žičare od banje do Goča. Dodao je da je dosta uloženo u razvoj sportskog turizma i rehablitacije. Kako je veliki potencijal banja u Srbiji, Djurović je naglasio da treba ulagati u njihov razvoj, jer to donosi nova radna mesta, a lokalna samouprava ima višestruku korist od toga.

Vrnjačka banja postala je i članica Rimskih banja Evrope, na čemu je zahvalio direktorki Velnes klastera Srbije Nataši Ranitović i Tobiasu Belenšatjnu, generalnom direktoru projekta Rimske banje Evrope.

Omar Saheq iz Nemačke predstavio je proizvode, odnosno mašine koji se koriste u spa i velnes centrima.

Forum organizuje Klaster zdravstvenog velnes i spa turizma Srbije, član Evropske Spa Asocijacije (ESPA).

Organizaciju Foruma podržali su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo kulture i informisanja i Centralno Evropska Inicijativa (CEI).

Medijski pokrovitelj Foruma je časopis Srpska ekonomija.