Koncept pametnog grada jedan od najvažnijih činilaca pravilnog razvoja Beograda

Beograd poput većine velikih svetskih gradova u narednim decenijama očekuje povećanje broja stanovnika, što donosi mnoge izazove, pa će koncept „pametnog grada” u godinama koje dolaze biti ključni faktor poboljšanja kvaliteta života svih građana, poručio je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić na otvaranju „Smart city” festivala, koji se treći put održava u našem gradu.

Radojičić je izrazio zadovoljstvo što se u Beogradu treći put održava ovaj festival jer, kako je istakao, izvesno je da će trend povećanja broja stanovnika u gradovima biti aktuelan najmanje još 10 do 20 godina, javlja Beoinfo.

– Procene kažu da će već za desetak godina oko 75 odsto svetskog stanovništva živeti u gradovima. U istom periodu, Beograd bi trebalo da dobije oko 250.000 novih stanovnika i jasno je da će naš grad imati iste izazove kao i drugi moderni gradovi u svetu. Na te izazove moramo da odgovorimo na vreme i mislim da je koncept „pametnog grada” ključ racionalizacije funkcionisanja velikih gradova, kao i poboljšanja kvaliteta života celokupnog stanovništva. Ključni faktor u postizanju pomenutog cilja je da se adekvatne informacije prikupljaju na pravi način, i to je jedna od tema ovog skupa, da se obrađuju i na osnovu toga da se donese pametna odluka za funkcionisanje grada – rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, ništa manje važan deo tog procesa za Grad Beograd jeste stalna komunikacija sa građanima, jer oni najbolje znaju u kakvom i na koji način uređenom gradu žele da žive.

– Skupovi poput današnjeg nisu retkost i puno vremena i reči se troši na putu do pronalaska rešenja iz domena koncepta „pametnih gradova”. Grad Beograd uči od najboljih i ove godine bi iz niza aktivnosti trebalo izdvojiti sastanak koji smo imali u Ambasadi Finske sa predstavnicima tamošnjih kompanija na temu koncepta „pametnih gradova”, ali i Samit gradonačelnika u Tel Avivu, gde je početkom godine fokus bio na pronalaženju rešenja za bolje funkcionisanje velikih gradova uz pomoć inovativnih tehnologija, bezbednosti i start-ap kompanija. Takođe, pre mesec dana boravio sam u Helsinkiju, gde sam se uverio u kvalitet postignutih rezultata, kao i u činjenicu da određeni delovi finske prestonice izgledaju kao grad budućnosti – dodao je Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da se Beograd, kada je koncept „pametnih gradova” u pitanju, suočava sa velikim brojem izazova i u mnogim stvarima se nalazi na početku, ali i pravi značajne korake.

– Grad Beograd je, pre svega, u oblasti mobilnosti počeo da uvodi „pametne” koncepte. Potpisan je ugovor sa „Simensom” oko boljeg i ekonomičnijeg funkcionisanja saobraćaja u Beogradu. Reč je o trogodišnjem projektu, za koji verujemo da će ostvariti naša očekivanja, a to je da se doprinese uštedi vremena od 15 do 20 odsto u odnosu na stanje pre uvođenja ovog sistema – rekao je gradonačelnik.

On je dodao da su najveći izazovi javni prevoz, saobraćaj, energetska efikasnost i tretman otpada.

– Zbog toga su za Grad Beograd ovakvi skupovi veoma važni i radujemo se da na traženju rešenja radimo sa stranim i domaćim partnerima, među kojima je i Organizacija Ujedinjenih nacija za razvoj, sa kojom imamo sjajnu saradnju. Sa gradonačelnikom Beča Mihaelom Ludvigom potpisaću krajem nedelje sporazum u kojem će se nekoliko tačaka odnositi na koncept „pametnih gradova”. Radujem se što posedujemo kapacitet za organizaciju ovakvih događaja i nadam se da će rezultati uskoro biti vidljivi za sve građane. Takođe, važno je da se ovde danas nalaze i učenici osnovnih škola, jer su to predstavnici generacija koje bi koncept „pametnih gradova” trebalo u potpunosti da usavrše i implementiraju – zaključio je Radojičić.

Prisutnima se obratio i ambasador Finske Kimo Lahdevirta, koji je podsetio da Finska trenutno predsedava Savetom Evrope.

– Naš slogan je „Održiva Evropa, održiva budućnost”, jer verujemo da je održivi razvoj nešto što bi moralo da bude zajedničko u svim važnim projektima koji se realizuju u Evropi. Želimo da Evropska unija bude posvećena inovacijama i digitalizaciji, ali i kreiranju novih radnih mesta i dobrobiti za celokupno stanovništvo – rekao je Lahdevirta.

Zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman rekla je da rad na poboljšanju kvaliteta života u gradovima mora da se odvija kontinuirano, kao i da koncept „pametnih gradova” pravi određenu vrstu reforme u načinu rešavanja ključnih pitanja u funkcionisanju gradova.

Prisutnima se obratio i Mihael Roik, projektni direktor Fridrih Nojman fondacije, koja je jedan od organizatora „Smart city” festivala. On je zahvalio svima koji su bili uključeni u posao oko organizacije festivala i napomenuo da je deo sredstava obezbedilo nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.