Za kuću u Užičkoj četiri ipo miliona evra

Najskuplja nekretnina u Srbiji, prodata u prošloj godini, prema autoritativnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, bila je kuća na Dedinju, u Užičkoj ulici. Kuća je prodata za četiri ipo miliona evra. Ova ulica koja decenijama važi za simbol moći, bogatstva i uticaja, očigledno i dalje predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u Beogradu, saopštio je RGZ.

Uz Dedinje, kao tradicionalno atraktivnu lokaciju, u Srbiji se, od početka gradnje, svojom ekskluzivnošću, kao atraktivna i skupa lokacija, nametnuo „Beograd na vodi“. Na ovoj lokaciji prodat je naskuplji stan u Srbiji čija je vrednosti bila 1.319.888 evra, a kvadrat tog stana plaćen je 8.683 evra. Da u Srbiji ima ko da plati ovako skupe stanove, pokazuju podaci RGZ-a, među kojima je evidentirano nekoliko ugovora sa sličnim postignutim cenama.

I mada novogradnja nudi svoje prednosti, centar glavnog grada, oko Trga Republike i Knez Mihailove ulice, ipak drži visoke cene, pa je tako, iako starogradnja, na Obilićevom vencu kupljen stan po ceni od preko 6.000 evra za metar kvadratni.

Kada je reč o načinu plaćanja pri kupovini stanova u Srbiji, interesantno je da se u oko 70 odsto slučajeva kupuje za keš, dok su samo 30 odsto kreditni kupci.

Međutim, nisu samo kuće i stanovi na visokoj ceni, u Srbiji je veoma traženo i dobro poljoprivredno zemljište. Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta nešto više od 559ha plaćena je 4.800.000 evra na teritoriji opštine Novi Bečej. Gledano po jediničnoj ceni najviše je izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu, pokazuju autoritativni podaci Republičkog geodetskg zavoda.

Zanimljivo je da je na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u 2019. godini prometovano preko 100.000 nepokretnosti. Ugovore o kupoprodaji nepokretnosti obradio je Republički geodetski zavod kroz Registar cena nepokretnosti.

Podaci pokazuju da je u 2019. došlo do rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji  za 16 odsto i neznatno smanjenja broja kupoprodaja u starogradnji  od oko 2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. godini bila je oko 4.1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018., upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji.

Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Beogradu, blizu 2.2 milijarde evra. Sledi Novi Sad sa blizu 470 miliona evra, zatim Niš sa 111 miliona evra,  Subotica sa 78 miliona evra, Kragujevac sa 65 miliona evra, Pančevo sa 54 miliona evra, Zrenjanin i Novi Pazar sa oko 38  miliona evra.

Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine 35 odsto, zatim na teritoriji Grada Beograda 26 odsto, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije 24 odsto i teritoriji južne i istočne Srbija od 15 odsto.

Tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u četvrtom kvartalu 2019. godine sa najviše kupoprodaja u decembru mesecu, ukupno 10.671 ugovora.

Stanovi su u 2019. godini bili najtraženiji na tržištu nepokretnosti sa 35 odsto sa najvećim učešćem u ukupnoj postignutoj vrednosti tržišta sa oko 46 odsto, odnosno 1.9 milijardi evra, navedeno je u saopštenju.