Šta privreda očekuje od najavljenog paketa podrške?

U Srbiji gotovo da ne postoji pojedinac koji smatra da pandemija korona virusa neće imati negativne posledice po poslovanje, a čak 69% privrede predviđa da će te posledice trajati od šest meseci do godinu dana, pokazalo je istraživanje NALED-a sprovodeno među 110 kompanija i preduzetnika.

Među anketiranima privrednicima, čak 97% navodi da vanredno stanje utiče umereno ili vrlo negativno na njihovo poslovanje, a najveći izazovi sa kojima se suočavaju jesu problemi sa naplatom i likvidnošću (kod čak dve trećine ispitanika), pad tražnje (45%), ali i problemi sa redovnom isplatom zarada (32%), organizacijom rada i redovnim izmirivanjem obaveza ka državi.

- Oči cele privrede uprte su u sutrašnje predstavljanje mera podrške i čak 89% njih smatra da je najvažnije da dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade jer je to ključna mera koja pomaže privredi da preživi. Uz to, polovina bi oberučke prihvatila i najavu države da će garantovati plasman povoljnih kredita za likvidnost. NALED je na samom početku krize definisao set od 10 ključnih mera za oporavak privrede, sa posebnim akcentom na mala preduzeća i preduzetnike, i pozdravljamo usvajanje mera podrške koje je najavio predsednik Vučić – kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Podaci ankete pokazuju da 63% privatnog sektora očekuje da će im se prihodi značajno smanjiti usled COVID-19 krize i to za više od 50%. To su pre svega preduzeća u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i transporta, zaštite životne sredine, ali i poljoprivrede. Ostatak privatnog sektora očekuje umereno smanjenje prihoda - do 20% prihoda, što se pre svega odnosi na sektore poput zdravstvene i farmaceutske industrije, IT sektora, banaka i advokatskih kancelarija.

- Pokazalo se da organizacije očekuju da će na mere vanrednog stanja morati da reaguju smanjenjem broja radnika i obima proizvodnje. Ispitanici procenjuju da će morati da otpuste oko 1.100 radnika (u proseku 30 po preduzeću) ili 18% radne snage ukoliko ne bude mera podrške. Trećina bi morala da pribegne toj meri, a oko petine bi zaposlene poslalo na neplaćeno odsustvo. U tom smislu ključna je podrška države da se spreči veći rast nezaposlenosti – dodaje Jovanović.

Dok bi 50% probalo da prebrodi krizu smanjenjem troškova (radnika i proizvodnje) u slučaju nepostojanja podrške države, druga opcija je korišćenje viškova iz prethodnog perioda, a na trećem zaduživanje kod banaka, što još jednom ukazuje na važnost mera koje je uvela Narodna banka Srbije u smislu moratorijuma na kreditne obaveze, kao i obezbeđivanje garantnog fonda države kako bi banke plasirale povoljne kredite privredi za likvidnost.

NALED podseća da u paketu podrške nikako ne bi trebalo zaboraviti lokalne samouprave koje se takođe suočavaju sa problemom likvidnosti te je neophodno uspostaviti fond za gradove i opštine najviše pogođene pandemijom. Takođe, NALED je predložio i da se omogući da paušalci u prvoj godini poslovanja budu oslobođeni poreza i doprinosa na zarade što je posebno važno u cilju podsticanja samozapošljavanja svih onih ljudi koji su zbog krize ostali bez posla. Uz ostale mere predložene u NALED-ovoj inicijativi, potrebno je razmotriti i mogućnost ukidanja PDV-a na donacije, posebno u hrani i lekovima i medicinskim sredstvima.