Vlade i međunarodne organizacije traže rešenja za ekonomske izazove i održivost

Virtuelni skup na visokom nivou, koji su sazvali generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, premijer Kanade Džastin Trudo i premijer Jamajke Endrju Holnes, održava se danas na temu "Finansiranju za razvoj u doba COVID-19 i šire", saopštile su Ujedinjene nacije.

Događaj okuplja više od 50 šefova država i vlada i šefova međunarodnih institucija i vodećih glasova poslovne zajednice da unaprede konkretna rešenja za finansiranje štete nastale usled COVID-19 i njegovog uticaja na najugroženije.

Skup je usredsređen na šest urgentnih oblasti delovanja kako bi se angažovala finansijska sredstva neophodna za reagovanje i oporavak.

Te oblasti obuhvataju poboljšanje likvidnosti u celokupnoj globalnoj privredi, rešavanje problema zaduženosti, iskorenjivanje nezakonitih finansijskih tokova, povećanje spoljnog finansiranja za inkluzivan rast i otvaranje radnih mesta, kao i strategije za što uspešniji oporavak država, ostvarivanje COR, rešavanje problema promena klime i obnavljanje ravnoteže između privrede i prirode.

Gutereš je na početku svog obraćanja poručio da "ako sada ne delujemo, pandemija COVID-19 izazvaće nezamislivu devastaciju i patnje širom sveta i glad istorijskih razmera".

"Pandemija je iznela na videlo našu osetljivost", rekao je Gutereš i dodao da zbog "majušnog virusa, izloženi smo ljudskoj krizi bez presedana".

On je istakao da moramo da reagujemo jedinstveno i solidarno, a jedan od ključnih aspekata solidarnosti je finansijska podrška.

Holnes je rekao da "pandemija kovida 19 nalaže da se bez odlaganja pozabavimo njenim efektima na privredu svih država, u svim regionima sveta, bez obzira na njihov stepen razvijenosti" i dodao da pozdravlja šest tematskih oblasti rada, uključujući i "hitan odgovor na potrebu za većom likvidnošću, naročito kada je reč o državama sa niskim i srednjim dohotkom".

Trudo je izjavio da pandemija kovida 19 sve države stavlja pred ispit i preti da ugrozi rezultate razvoja koje smo ostvarili velikim trudom.

"Znamo da je saradnja cele globalne zajednice najbolji način da svim ljudima i privredama pomognemo u ozdravljenju. Želimo da podržimo kolektivne i individualne akcije usmerene ka oporavku u funkciji izgradnje inkluzivnijih, održivijih i otpornijih privreda, u kojima niko neće biti zanemaren", rekao je Trudo.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je pandemija kovida 19 već odnela više od 340.000 života, a da je na globalnom nivou zabeleženo više od 5,4 miliona slučajeva. Ako sada ne preduzmemo ništa, projekcije UN ukazuju da bi pandemija mogla da košta globalnu privredu skoro 8,5 biliona američkih dolara u naredne dve godine, da ove godine 34,3 miliona ljudi gurne u ekstremno siromaštvo, a tokom ove decenije potencijalno još 130 miliona ljudi.

Zatvaranje preduzeća već dovodi do skoka nezaposlenosti. Međunarodna organizacija rada (MOR) očekuje da će, na svetskom nivou, broj sati rada u drugom kvartalu 2020. godine biti 10,5 odsto niži nego pre krize, što je ekvivalentno gubitku 305 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. Žene su posebno pogođene, budući da su nesrazmerno zastupljenije u sektorima u kojima je od početka zabeleženo najviše otpuštanja. Osim toga, one na globalnom nivou čine većinu zaposlenih u neformalnom sektoru i često rade na nesigurnijim radnim mestima, uz slabiju zaštitu, manju ušteđevinu i veću verovatnoću da budu siromašne ili na ivici siromaštva.

Pandemija je donela ekonomske teškoće čak i državama koje još nisu u velikoj meri pogođene njenim zdravstvenim efektima. Pad izvoza i rasta brzo podrivaju održivost dugova mnogih država u razvoju, a posebno onih koje u velikoj meri zavise od prihoda od robe, turizma i doznaka, navodi se u saopštenju UN.