Ekonomski oporavak pod znakom pitanja

Čelnici 27 zemalja Evropske unije okupili su se u Briselu, prvi put nakon više meseci, kako bi pokušali da dogovore veliki zajednički plan ekonomskog oporavka vredan 750 milijardi evra.

Evropska unija je prema proceni stručnjaka u najdubljoj recesiji od osnivanja I premijeri evropskih zemalja u svojim izjavama ukazuju da se mora brzo delovati kako bi se sprečilo da pandemija koronavirusa nanese još više štete povezanim ekonomijama.

Prošle nedelje je predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel predložio za razdoblje 2021. do 2027. proračun u iznosu od 1074 milijardi evra, 26 milijardi evra manje od predloga Komisije, ali je zadržao predlog plana za oporavak u iznosu i obliku u kojem ga je predložila Komisija.
Hrvatska iz paketa koji se sastoji od višegodišnjeg finansijskog okvira i plana za oporavak od posledica korona krize očekuje dvostruko veći iznos evropskih sredstava nego što je imala u proteklih sedam godina.

Spremni smo danas krenuti u pregovore za koje verujemo da su politički najbitniji za idućih sedam godina razvoja i funkcionisanja EU-a, o višegodišnjem finansijskom okviru i o instrumentu EU-a iduće generacije, rekao je Plenković danas uoči samita.

Plenković je dodao da će se založiti za mogućnost finansiranja hrvatskog nacionalnog programa oporavka, kao I projekata koji će omogućiti ravnomerni regionalni razvoj poljoprivrede, ali i investicije u digitalnu i zelenu ekonomiju.

Mnogi evropski zvaničnici su pre sastanka izjavili da su male šanse za optimizam I da su šanse za dogovor manje od 50 odsto. Pitanje koje se nameće je kako će se “evropski kolač” podeliti na bespovratna sredstva I jeftine kredite.