Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto. Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu ostvarene i očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta.

Dinarske kamatne stope smanjene su kao rezultat ublažavanja monetarne politike, pre svega niže referentne kamatne stope, koja je smanjena za ceo procentni poen u odnosu na nivo pre izbijanja pandemije.

U ambijentu visoke likvidnosti banaka, koju je Narodna banka Srbije od početka krize dodatno podstakla putem monetarnih operacija, Izvršni odbor očekuje da će prethodno ublažavanje monetarne politike nastaviti da doprinosi očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka.

Bržem oporavku domaće privrede trebalo bi da doprinesu i stimulativne mere Narodne banke Srbije koje preduzećima obezbeđuju povoljnije uslove finansiranja u dinarima u okviru garantne šeme Vlade Srbije.

Izvršni odbor imao je u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera (u ukupnom iznosu od preko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda), kojima je snažno podržan privatni sektor kako bi oporavak naše privrede od pandemije bio što brži.

Izvršni odbor naglasio je da je donošenje pomenutih podsticajnih mera bilo moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije. U skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, nakon niskog nivoa u aprilu i maju, inflacija se u junu vratila u granice cilja i u julu je iznosila 2,0 odsto međugodišnje.

Takvu dinamiku inflacije u najvećoj meri odredile su cene voća i povrća, kod kojih je efekat više baze iz prošle godine iščezao s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i cene naftnih derivata, koje su sledile dinamiku svetske cene nafte, na osnovu čega su do maja jačali dezinflatorni pritisci, s tim da od juna oni slabe.

Izostanak većih inflatornih pritisaka potvrđuje i bazna inflacija, koja je, i pored blagog povećanja u julu, ostala niska i stabilna i iznosila 1,7 odsto međugodišnje. Usidrena na niskom nivou ostala su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, čime je potvrđeno poverenje tržišnih učesnika u cenovnu stabilnost i u narednom periodu.

Prema oceni Izvršnog odbora, trebalo bi da inflacija nastavi da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja i u narednim mesecima, pre svega zbog niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.

Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.

Na odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju. Iako je nakon početne faze pandemije usledilo postepeno ublažavanje zdravstvenih mera i započet postepen oporavak ekonomske aktivnosti na globalnom nivou, i dalje postoji visok stepen neizvesnosti na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu.

Neizvesnost se pre svega odnosi na tok pandemije na globalnom nivou i brzinu oporavka svetske privrede u narednom periodu, a dodatno je povećavaju i ekonomske tenzije između SAD i Kine.

Za Srbiju je posebno važan započet oporavak zone evra, koji bi trebalo da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke u pravcu povećanja likvidnosti i pružanja podrške povoljnim uslovima finansiranja.

Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je i dalje na nižem nivou nego prošle godine, ali se od maja beleži trend njenog rasta.

Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da je Srbija ovu globalnu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji nego prethodne krize, što je stvorilo prostor za donošenje postojećih obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ako to bude bilo potrebno, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao i fiskalne pozicije države.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, ekonomski oporavak naše privrede počeo je u maju, podstaknut preduzetim merama monetarne i fiskalne politike, koji je u većini proizvodnih i uslužnih sektora bio brži od očekivanja.

Izvršni odbor očekuje da će započeti oporavak biti nastavljen u narednom periodu, potpomognut i postepenim oporavkom eksterne tražnje, na koji upućuju vodeći pokazatelji ekonomske aktivnosti u zoni evra, navedeno je u saopštenju NBS.